15. RAZLOG ZA LJUBAV

 

        Divni Stranac sjedio je na kamenu i prozivao likove svojih priča.

        Došli su, glavni i sporedni, nemušti i raspjevani, repati i rogati, na dvije i četiri noge, zlohotni i dobrohotni.

        Svakomu je liku govorio neka voli sve druge likove. Svim je likovima govorio da vole svaki lik.

        Prva se usplahirila Crvenkapica.

        “Ja zbilja nemam razloga da volim vuka,” izjavila je. “Dobro znaš što mi je učinio.”

        Nasmijao se Pripovjednik.

        “Kako ne bih znao, kad sam priču krojio! Ali kakve veze ima vučji skok s tvojom ljubavlju?”

        Ostade Crvenkapica prikucana za zrak, otvorenih usta. Priskoči brže bolje Pepeljuga:

        “Pravo kaže Crvenkapica. Ni ja nemam razloga da volim svoju maćehu i svoje polusestre..”

        “A zašto?”

        “One me mrze.”

        “Kakve veze ima njihova mržnja s tvojom ljubavlju? Ako voliš samo one koji te vole, izgubit ćeš okus za Moje najslađe vino.”

        “Ali ni ja ne vidim razloga da se ljubavno ophodim s krivdom,”  svečano će pravda, okrenuvši slijepe oči u nebo.

        Vuk zareći iz prikrajka:

        “Nije lako biti ja, vjerujte.”

        “Za ljubav se mora imati razlog,” prisnaži ponovno Crvenkapica, pravdajući se.

        “Za ljubav se uvijek ima razlog,” reče Divni Stranac.

        Svi zagrajaše u želji da čuju razlog.

        “Ti si razlog,” reče svakomu ponaosob, ne izostavljajući nikoga.

        Svi ponovno zagrajaše.

        “Kako to - ne može u isti koš vuk i janje! Nije baš svatko obdaren za ljubav. Nije isto kad zapjeva slavuj i kad zakriješti vrana.”

        “Izgleda da sam se prenaglio,” reče Divni obraćajući se jednomu po jednomu, a istodobno. “Mislio sam da smo jedno. Izgleda da sam se prezanio. U redu, Ja sam razlog.”

       

        Jedino bitno pitanje: je li On-razlog isto što i ja-razlog?

 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 3.