Član borivoj

Upisao:

borivoj

OBJAVLJENO:

PROČITANO

248

PUTA

OD 14.01.2018.

ADVENT

ADVENT
Prvi ispit je „ vatrena proba“. Drugi ispit je „ vodena proba“, i Treći ispit je „ vazdušna proba“.

ADVENT

sedmice iskušenja, pred Božić, u toku godine kao puta posvećenja

 

Vreme Adventa je period kada u spoljašnjoj prirodi imamo prevlast snaga tame koje dosežu svoj vrhunac u odnosu na snage svetla. U tom periodu su iskušenja koja pristupaju čovekovoj duši posebno jaka, iako ona pristupaju čovekovoj duši od Miholjdana.

 

Jedna polovina godine, (od letnjeg solsticija do Božića), mudrost spoljašnjeg sveta postaje pounutrašnjena mudrost u čoveku, a postajući pounutrašnjena, ona postaje seme ljubavi. A to, da postajući pounutrašnjena, ona postaje seme ljubavi je istovremeno suština prirode zadnje sedmice Adventa, te samog Božića.

 

U Razmatranju o Antropozofskom kalendaru duše o periodu Adventa, koji se može okarakterisati sedmicama broj 35, 36, i 37, kaže se:

Približavamo se vremenu adventa. Kao što se duša leti oseća pozornicom Svetskog mišljenja, tako ona sada kao Duša sveta oseća „ ljubav u delatnom postojanju“. Leti se ona nastajući doživela u samoj sebi, a sada bi se nastajući trebala utkati u postojanje. No osećajem saodgovornosti prema svetskom događanju nastaje pitanje: da li je ono što ona stvara zaista u smislu stvorenog sveta?; odražava li ona zaista tajni zakon prirode? Za vreme katarze leti pita ona u poniznosti, da li je dostojna da postane Madona; sada, za vreme prosvetljenja, sopstveno se Sopstvo treba skromno kao član pridružiti Svetskom Sopstvu. U 17. izreci Reč Sveta govorila je o predstojećem duhovnom rođenju kao o budućem obećanju. U 36. izreci govori Reč Sveta o žrtvi Ja koja je povezana sa bliskim duhovnim rođenjem.

 

    35 Sedmica ( 01-07 decembra )                    18 Sedmica ( 04-10 avgusta )

 

Mogu li ja Biće da upoznam tako,                   Mogu li da proširim dušu tako,               

Da ono sebe ponovo nađe                              Da ona sama sebe spoji

U stvaralačkom stremljenju duše?                  Sa primljenim klicama Reči sveta?

Osećam, da mi je data moć,                           Slutim, da ja snagu moram naći

Da svoje Sopstvo u Sopstvo sveta                 Da dušu učinim dostojnom,

Kao člana skromno uživim.                             Svog oblikovanja u ruho duha.

 

    36 Sedmica ( 08-14 decembra )                     17 Sedmica ( 28 jula – 03 avgusta )

 

U dubini moga bića zbori                                Govori Reč Sveta,

Stremeći k otkrovenju                                     Koju sam kroz vrata čula

Tajanstva puna Reč sveta:                             Smeo uvesti u osnove duše:

Ispuni tvoga rada ciljeve                                 Ispuni tvoje duhovne dubine

Sa mojom duhovnom svetlošću,                     Mojim prostranstvima sveta,

Žrtvujući sebe kroz mene.                               Da bi jednom našao mene u tebi.

 

 

 

37 Sedmica ( 15-21 decembar )                        16 Sedmica ( 21-27 jula )

 

 

Da unese duhovnu svetlost u zimsku noć sveta       Da zbrinem u nutrini dar Duha,

Stremi blaženo moga srca žudnja,                            Nalaže mi strogo moja slutnja,

Da bi se duševne klice svetleći                                 Da Božiji darovi u sazrevanju

Ukorenile u temeljima sveta,                                     U dubini duše rode

I da bi Božija Reč u tami čula                                    I sopstvenosti plodove donesu.

Preobražavajući svo postojanje prožela zvukom.

 

 

Ako se prve tri sedmice Adventa posmatraju kao tri stepena „ okultnih ispita “, možemo da ih povežemo i sa tri „ ispita“ koji služe razvitku određenih duševnih kvaliteta, a što je dato u GA 10. Kako se stiču saznanja duhovnih svetova-Rudolfa Štajnera u poglavlju Posvećenje.

Najpovoljnije vreme u ciklusu godine za ove unutarnje ispite jeste vreme nakon Mihajlovog praznika, posebno, prve tri sedmice Adventa.

 

Prvi ispit je „ vatrena proba“.

Drugi ispit je „ vodena proba“, i

Treći ispit je „ vazdušna proba“.

 

Prvi ispit, po svojim unutrašnjim karakteristikama odgovara prvoj sedmici Adventa. Taj ispit se sastoji u sticanju istinitijeg pogleda u telesna svojstva neživih tela, zatim biljaka, životinja i ljudi, nego što ga ima prosečan čovek. Ovde se na radi o nauci, nego o gledanju. Čulnom oku i čulnom uhu se tu skrivaju svojstva koja se tu čuju i vide.Ona su za to čulno gledanje  kao skrivena nekakvim velom. Padanje tog vela pred onim koji se posvećuje, počiva na jednom događaju koji se označava kao „proces duhovnog sagorevanja“. Stoga se taj prvi ispit naziva „vatrena proba“.

 

Za neke je ljude već i sam svakodnevni život više ili manje nesvestan proces posvećenja kroz vatreni ispit. Takvi ljudi su prolazili kroz bogata iskustva, tako da se njihovo samopouzdanje, njihova hrabrost i postojanost uvećavaju i sazrevaju na zdrav način; oni su naučili da patnju, razočaranje i neuspeh podnose s velikodušnošću, a naročito s mirom i s nesalomljivom snagom. Ko je prošao kroz iskustva te vrste, taj je često, iako bez jasne svesti o tome, već posvećen; i onda je potrebno samo malo da bi mu se otvorile duhovne uši i oći, da bi postao vidovit. Ovo je potrebno da se zapamti: kod pravog “vatrenog ispita“ ne radi se o tome da se zadovolji radoznalost kandidata. Naravno, on upoznaje neobične činjenice o kojima drugi ljudi nemaju pojma, ali to upoznavanje nije cilj već samo sredstvo da se dođe do cilja. A cilj je da kandidat kroz saznanje viših svetova stekne veće i istinitije samopouzdanje, veću hrabrost i sasvim drugačiju velikodušnost i istrajnost, nego što je to po pravilu moguće postići u nižem svetu.

 

Oni koji u prvoj sedmici Adventa prolaze kroz ovaj vid iskušenja, kroz doživljaje takve vrste, kroz takvu vatrenu probu, oni će nastaviti svoj život ojačani u fizičkom i duševnom pogledu. Biće u ovom životu korisniji članovi ljudskog društva, nego što su bili pre toga. Oni uče kako podnositi tugu, razočarenja, neuspehe sa svom veličinom svoje duše, nadasve sa staloženošću i nesalomljivom snagom. U bilo kojim prilikama da se nađu, porašće njihova čvrstina, njihova razboritost, njihov povoljan uticaj na bližnje, njihova odlučnost.. to su osobe koje su u stanju ostajati, u svim životnim olujama i patnjama, unutarnje ispravnim, i koji se ne savijaju pred životnim nevoljama već uspevaju da sačuvaju nepokolebljivu unutarnju veru u snage više pravde koje nevidljivo vladaju svetom, šaljući mu „tugu, razočarenja i neuspehe“ kao iskušenje.

 

Što se tiče, vatrenog ispita, oni koji ga ispune, njima se otkriva okultno-skriveno pismo, koje ima koje ima svoje znake duhovnog pisma, i pomoću koga uči da čita u višim svetovima.

 

Uvek mora da se naglasi, da ima ljudi koji takav cilj dostižu svesno, i onih koji takva dela postižu nesvesno i oni idukroz život blagosiljajući i čineći dobro kao „pomoćnici sveta i čovečanstva“.

 

 

Drugi ispit, odgovara drugoj sedmici Adventa. Unutarnje osobine koje je potrebno razviti i drugoj sedmici Adventa su umerenost i razboritost. Umerenost je moguće razviti samosavladavanjem ličnih želja i mišljenja, hirova i egoističkih sklonosti, dok razboritost zavisi od sposobnosti zdrave i sigurne moći rasuđivanja.

Nesvestan proces posvećenja je i ovde za one koji su prošli kroz život koji im je pružio mogućnost da se osposobe u vladanju samim sobom. Ko je stekao sposobnost da sledi visoke ciljeve i ideale, zanemarujući pri tom lično raspoloženje i samovolju, i ko ume da ispuni dužnost i kada njegova sklonost i simpatija rado hoće da ga odvrate od te  dužnosti. Nikakva samovolja naših želja, žudnji i sklonosti ne sme da ima uticaj na stvari u višim svetovima.

Bezuslovno zdrava i sigurna moć rasuđivanja, osposobljava da se razlikuje iluzija, nebitne slike fantazije, praznoverice i sve vrste priviđenja  od istinske stvarnosti. Bez toga nema izvesnosti u višim svetovima, jer jedino istina mora da bude putokaz. Ako sopstvene fantazije, predrasude i sujeverje prožimaju razum tada će čoveka u višim svetovima da obmanjuju priviđenja i iluzije. Sanjarenje, fantazije i sujeverje su najgori neprijatelji.

 

Što se tiče vatrenog ispita, oni koji ga ispune, uviđaju dužnosti, suočavaju se s određenim zadacima, koje moraju da ispune, iako za njih nema spoljašnjeg podsticaja. Uspešnos polaganja ispite  prepoznaje se po oblicima, bojama i zvukovima koje se opažaju duhovnim ušima i oblicima.

 

Taj ispit se naziva „vodena proba“, jer pri delatnosti u ovim višim oblastima čoveku nedostaje oslonac spoljnih okolnosti, kao što nedostaje oslonac kada se pliva u vodi u kojoj se ne doseže dno.

 

Treći ispit, odgovara trećoj sedmici Adventa. Unutarnje osobine koje treba razviti u terćoj sedmici Adventa su prisebnost i prisustvo duha, ili hrabrost, neustrašivost. Čovek mora brzo da odlučuje o svim stvarima i pri tom da sluša nadahnuće duha. Ovde nema vremena za bilo kakva premišljanja, nedoumice.Svako iskušenje da se radi, čak i da se misli onako kako je čovek ranije navikao, sada nestaje. Da ne bi ostao nedelatan, čovek ne sme da izgubi samog sebe. Jer samo u sebi on može da nađe črst oslonac za koji može da se uhvati. On mora da razvije sposobnost prisebnosti i brzog odlučivanja.

 

Nesvesan proces posvećenja je i ovde za one koji su stekli sposobnost da – suočeni s iznenadnim životnim zadacima ili problemima  - donesu brzu odluku bez oklevanja i mnogo premišljanja.  Onaj ko je spreman da brzo deluje ako je u izgledu neka nesreća koja bi se usled nekoliko trenutaka oklevanja već dogodila, i koji je takvu sposobnost brzog odlučivanja učinio svojim trajnim svojstvom, taj je već nesvesno stekao zrelost za treći ispit.

 

Taj ispit se naziva „vazdušna proba“, jer se čovek kod nje ne može osloniti ni na čvrsto uporište spoljšnjih pobuda, niti na ono što proizilazi iz boja, oblika i tako dalje, koje je upoznaoi kroz pripremu i prosvetljenje, nego isključivo na samog sebe.

 

Što se tiče vazdušnog ispita, oni koji ga ispune, smeju da stupe u „hram viših saznanja“. Tu stiče iskustvo na osnovu njegove sopstvene odgovornosti. U svakoj situaciji mora iz samog sebe da pronađe ono što treba da uradi. Pri tome on prima ono što se označava kao „napitak zaborava“ i „napitak sećanja“.

 

 

 

Prva sedmica Adventa

 

U toj sedmici zavodničke snage Lucifera i Ahrimana pristupaju, naročito snažno, čovekovom fizičkom telu. One teže navući veo iluzije preko njegovih vanjskih i unutrašnjih opažanja, i to preko“neporecivih“ dokaza za trijumf smrti i mineralizujućih procesa u prirodi, na taj način težeći razoriti ispravan odnos između čoveka i sveta. Ako čovek podlegne ovom zavođenju, njemu preti opasnost gubljenja unutarnjeg osećaja nezavisnosti, lišavanja njegove „uspravnosti“, i ovo će ga potom neminovno baciti u duboki očaj, u stvarnu unutarnju smrt.Da bi se suprostavio ovom prvom iskušenju, čovek do visokog stepena  treba da razvije vrlinu pravednosti u svojoj duši: duboku unutarnju prijemčivost za kosmičku snagu pravde koja vlada posvuda u prirodi i u čoveku, a koja svoj najviši izvor ima u dvanaest oblasti Zodijačkog kruga, u dvanaest kosmičkih posvećenika, velikih čuvara kosmičke pravde u našem svetu, odraženoj u svetskoj karmi što se izživljava u prirodi i u čoveku (GA 137. Čovek u svetlosti okultizma, teozofije i filozofije, videti predavanje od 12.06.1912 u Kristianiji-Oslo, Norveška).

Nije bznačajno, da je ovo čisto duhovno opažanje svetske pravde-koja radi svugde kao objava univerzalne karme, nalazeći mikrokosmički izražaj u čovekovoj duši kao karma pojedinca-povezano s unutarnjim procesom koji je saglasan s čovekovim zadobivanjem uspravnog stavom. „Tek tada karma započinje...“, primećuje Rudolf Štajner. „Ljudska karma postaje mogućom tek onda, kad čovek počinje da upotrebljava ruke za rad. Do tada nije postojala takva stvar kao što je individualna karma. To beše važan korak u čovečanskoj evoluciji, kada se čovek preobrazio iz vodoravnog u uspravno biće, oslobodivši svoje ruke.“ (GA 93a.  Osnovni elementi ezoterije, videti predavanje od 11.101905 u Berlinu).

 

 

 

Druga sedmica Adventa

 

U ovoj sedmici protivničke snage pristupaju više eterskom telu, gde pokušavaju probuditi sklonosti k egoističnim i neumerenim željama, k preobilnom bujanju životnih snaga. Ono što se na početku atlantske epohe zapravo ticalo našeg tela, sada se proširuje više na unutrašnje etersko doživljavanje. U ovo vreme, unutarnji instikti nastoje ovladati čovekom na sasvim poseban način. Sve ono poput neobuzdanog egoizma, svi oblici samoljublja, nastavlja da se gnezdi u tamnim dubinama našeg karaktera, a svi jednostrani aspekti našeg temperamenta bivaju sada uskomešani, nalik na bezgranično more otrovnih biljki. međutim snage opozicije naročito teže da zadobiju uticaj na sposobnost govora, tako što ga nastoje-u duhovnom smislu- učiniti svojim oružjem, ili, slikovito govoreći, one hoće da naš jezik postane poput zlobne zmijske žaoke, a ne da bude vatreni dvosekli mač istine. Ovoj agresiji protivničkih snaga u našem eterskom telu može se jedino suprotstaviti vrlinama umerenosti i razboritosti, svesno razvijenima svom snagom naše duše. Ove unutarnje vrline, kao primarni pokretači, imaju naročitu sposobnost održavanja našeg organizma u stanju ravnoteže, upravo kao što 7. planeta našeg solarnog sistema podržavaju jedna drugu preko zajedništva i međuzavisnosti njihovih putanja, tako postižući najviši stupanj sklada uz najveću umerenost upotrebe svojih snaga. Zato, sve dok nije postalo moguće, preko Golgotskog Misterija, za svako ljudsko ja da zadobije pristup kosmičkoj sustanci ljubavi, vrline umerenosti i razboritosti bijahu-u „prethrišćanskim“ misterijskim centrima iz starih vremena-jedina sredstva pomoću kojih je duša mogla raditi na prevladavanju egoizma, kao izvora želja i žudnji što neprekidno preplavljuju čovekovo biće. Na drugoj strani, razvitak ove dve vrline isto tako je učeniku misterija pomogao da uđe u duboke tajne povezane s oblikovanjem govora u ljudskom organizmu.

 

Rudolf Štajner opisuje proces oblikovanja ljudskog govora u vezi s svojim proučavanjem efeških misterija: „Tako je učenik u Efesu bivao svestan činjenice: kada on govori, jedan se talas izliva s njegovih usana: vatra, voda – vatra,voda. Međutim, ovo nije ništa drugo nego pružanje reči prema misli, i isticanje reči u osećanja. Na taj način, misli i osećanja tkaju u govoru, to jest, u živim talasastim kretanjima govora zrak biva pročišćen u vatru, zgusnut u vodu i tako dalje.“ ( U istom predavanju, Rudolf Štajner nastavlja objašnjavati da je ovaj ¨vodeni element¨ govora nalik ¨lučenju žlezda¨ u ljudskom telu. GA 232 Misterijske forme, predavanje od 02.12.1923). Iz ovog je opisa jasno: da bi reč – koja se širi u prostoru preko elementa vazduha – mogla u potpunosti biti oslobođena egoizma, na taj način postajući istinskim izrazom svetskog Logosa, neophodno je savladati kako lucuferske snage – koje obuhvataju onaj element govora što se ujedinjuje s mišljenjem – tako i ahrimanske snage koje rade u drugom elementu govora, a koje utiču, nalik kapljicama, u osećanja. Kako bi pročistio „uspinjući“ element govora učenik je morao razviti vrlinu razboritosti, dok mu je za „silazeći“ element trebala vrlina umerenosti. Samo preko odgovarajuće ravnoteže između razboritosti i umerenosti ljudski se govor može postepeno približiti svome velikom makrokosmičkom arhetipu.

 

 

 

 

Treća sedmica Adventa

 

U ovom periodu, luciferske i ahrimanske snage pristupaju trećem članu čovekovog bića, njegovom astralnom telu. Ovde, one žele pokrenuti sve oblike strasti, strah, teskobu. Pre stupanja na prag duhovnog sveta, čovek biva ispunjen paralizirajućim strahom izazvanim slutnjom njegovog Čuvara, ali i strahom zbog predstojeće delidbe njegovog unutrašnjeg bića u mišljenje, osećanje i volju. On se boji ne samo gubitka unutarnje ravnoteže, već i gubitka ja, jer je svestan tendencije u njegovim trima duševnim snagama da se preobrate u divlje, neukrotive životinje – grabežljivog orla, ričućeg lava, ljutitog bika – koje hoće da ga napadnu i prožderu. međutim, ako čovek nema unutarnju snagu da svesno predusretne ova tri čudovišta koja vrebaju na njega, tada će sveprožimajući strah obuzeti podsvesne dubine njegovog bića, dok će njegova svest biti predana samoobmanama. Jer, konačno, sva lažljivost proističe iz podsvesnog straha, dok izgovaranje čak i najmanje istine zahteva značajan stepen hrabrosti. Osim toga, sva netolerancija prema mišljenjima i stavovima drugih potiče iz istog tog kukavičluka. Ovo nas, tako, upućuje na odlučujuću važnost rada na vrlini moralne čvrstine, hrabrost, ili – u jednom opštem smislu – na neprestano prisustvo duha, sposobnost da se nikada ne izgubi vladanje sobom u bilo kojoj situaciji, što, s ezoterne tačke gledanja, odgovara sposobnosti da se tri glavne duševne snage (mišljenje – osećanje – volja) održavaju u harmoničnom uzajamnom delovanju i savršenoj ravnoteži.

 

Međutim za učenika duha ima jedna daljna stvar. Vrlina unutarnje čvrstine neophodna je ne samo da bi se izdržalo cepanje ličnosti na pragu duhovnog sveta. Otuda je ispravan način mišljenja  ono što je od naročitog značaja  za njega, čak i ovde  u fizičkom svetu čula. Jedino striktno školovanje mišljenja, u smislu Filozofije slobode (Filozofija duhovne aktivnosti), može u učenikovoj duši postepeno da razvije sposobnost razlikovanja između istine  i laži, čak i u duhovnom svetu.(GA 17. Prag duhovnog sveta, poglavlje O čuvaru praga i nekim svojstvima nadčulne svesti).

 

Savremeni način posvećenja, koji je jasno izražen kroz život Rudolfa Štajnera i opisan u njegovim knjigama Kako se stiču saznanja viših svetova GA 10. i Tajna Nauka GA 13., u našem se vremenu jedino može doseći preko činjenice, da duhovni doživljaji koji potiču iz svesnog uronjavanja sebe u sferu osećanja i volje – koji u svojim skrivenim dubinama već žive u čistom duhovnom svetu – jesu neprekidno kontrolisani i prožimani svetlom višeg „mišljenja oslobođenog čula“. Zadobivanje takvog mišljenja, koje može pristupati činjenicama i zbivanjima u nadčulnom svetu, jeste osnovom moderne inicijacije.(Značaj mišljenja kod savremenog posvećenja potiče iz činjenice da je Rudolf Štajner – suprotno tradicionalnom duhovnom putu, koji doseže tek do sfere Meseca – bio u stanju prodreti  sve do Sunca i Saturna. Prema onome što kaže u GA 243.Svest posvećenih, u predavanju od 20.08.1924 u Torquay-Engleska, ovo je bilo moguće zbog činjenice da je bio u stanju preneti svoje misaone sposobnosti, koje je razvio predanošću prirodnonaučnom načinu mišljenja, u nadčulne delatnosti.)

Rudolf Štajner naglašava njegov posebni značaj za put današnjeg duhovnog učeništva sledećim rečima: „Unutarnja čvrstina na stupnju imaginativnog znanja biće zadobijena, ako duševne kontemplacije (meditacije), onako kako su opisane, bivaju potpomagane onim što se uopšteno naziva „nadčulnim mišljenjem“...Najsigurniji, i najpristupačniji, put za duhovnog učenika da dođe do ovog nadčulnog mišljenja moglo bi biti to, da činjenice koje mu saopštava duhovna nauka postanu svojstvom njegovog mišljenja“ (GA 13. Tajna nauka u osnovama, poglavlje - O sticanju nadčulnih saznanja). Dalje: „Put koji vodi preko saopštenja duhovne nauke do nadčulnog mišljenja izvesno je da je siguran. Postoji i drugi put, još sigurniji, još precizniji, ali, isto tako, za mnoge ljude i teži; isti je predstavljen u mojim knjigama. Osnovi jedne teorije saznanja geteovog pogleda na svet GA 06, i Filozofija slobode GA04. U ovim spisima je saopšteno, šta ljudska misao može postići onda kad je mišljenje prepušteno ne utiscima fizičkog čulnog sveta već isključivo samom sebi. Tada imamo čisto mišljenje... kao jedno biće koje je unutrašnje živo... Ovi spisi zauzimaju veoma važan srednji stepen između znanja o čulnom svetu i duhovnog sveta... Svako onaj ko može doživeti efekte ovog srednjeg stepena sledi siguran, nepatvoren put“.(reč nepatvoren putuključena je u 6.izdanje, ali ju je Rudolf Štajner izostavio u dvadesetom).

 

Razvitak mišljenja za novi put posvećenja jeste fundamentalna nužnost u sadašnjem ciklusu svetske evolucije, jer samo u svome mišljenju današnji čovek ostvaruje istinsku slobodu na Zemlji. A, iz ove slobode on potom mora iskovati za sebe mihajlov mač „nadčulnog mišljenja“ kako bi odbijao lucifersku i ahrimaničku silu, koja mu pristupa iz dubina sopstvene duše, vrebajući da ga napadne iz skrivenih duhovnih oblasti osećanja i volje. Hrabrost da se imaju misli, hrabrost zbog ostvarenja i iskustava sopstvene slobode – ovo je vrlina koja najpotpunije odgovara unutarnjem doživljavanju treće žrtve Natanske duše, koji je povezan s onom veličanstvenom imaginacijom Arhanđela Mihajla (ili sv.Đorđa) koji pobeđuje aždaju.

 

 

Poslednja sedmica pred Božić

Ispit samoće

 

 

A tokom poslednje sedmice pred Božić, čovek mora biti u stanju da izdrži unutarnji ispit potpune usamljenosti, koji za duhovnog učenika ima značenje daljneg produbljavanja njegovih doživljaja na pragu duhovnog sveta. Rudolf Štajner ovako opisuje te doživljaje: „ Ono što se stvarno odigrava, jeste da učenik dodaje svome finom duševnom telu jedno novo telo. On na sebe navlači još jednu haljinu. Do tada je svoj put kroz svet on krčio u ovojima koji su obmotavali njegovu ličnost, i ono što je on trebao uraditi za svoju zajednicu, svoj narod, rasu i tako dalje, bijaše nadzirano od strane  viših Duhova koji su za to koristili njegovu ličnost ( znači, uglavnom Anđela, Arhanđela i Arhaja ). Jedna daljnja objava koja dolazi učeniku od Čuvara praga jeste, da će od sada ovi predvodeći Duhovi dignuti ruke od njega. On sada mora istupiti iz svoje zajednice. Ali, kao izolovani pojedinac on bi nepovratno unutar sebe otvrdnuo, krenuo bi u propast, da nije sam zadobio snage koje su svojstvene narodnim i rasnim Duhovima“. „ Čuvar praga sada skida veo pod kojim su do tada bile skrivene duboke životne tajne. Duhovi porodice, naroda, rase, ... sada su otkriveni punoj stvarnosti, tako da učenik jasno vidi kako su ga oni do tada vodili, i ništa manje jasno prepoznaje da ubuduće neće moći računati na njihovo vođstvo“.

 

Tako „ ispit samoće“ postaje na ovom stupnju najdubljim i najtežim doživljajem za učenika. Niko ko želi koračati današnjim putem posvećenja na ispravan način ne može to izbeći. Rudolf Štajner ovako opisuje u jednom od svojih predavanja ovo „ kosmičko osećanje usamljenosti“:  „ Na jednoj strani čovek doživljava veličanstvenost sveta ideja koje obuhvataju sve stvari; na drugoj strani on doživljava najdublju gorčinu zbog toga što se mora izdvojiti iz vremena i prostora ako želi da ostane uz svoje ideje i pojmove. Osamljenost! Čovek doživljava ledenu ravnodušnost. I tada mu se otkriva, da se celokupni svet ideja skupio takoreći u jednu tačku – usamljenost. Čovek oseća: sada si sam u svojoj usamljenosti. Neophodno je da čovek ima ovakav doživljaj. On potom oseća uznemirujući gubitak poveranja u svet ideja; to je za dušu doživljaj najveće smetenosti. Zatim čovek ima doživljaj kada govori sam sebi: možda sve ovo jesi ti sam, možda sve to što je ispravno u ovim zakonima jesto ono što je svraha tvoje izolacije. Čovek tada počinje imati, beskrajno uvećane, sumnje u pogledu života“. U ovim rečima imamo opis više „unutarnjeg“ aspekta izvesnih osećanja koja nastaju onda kada čovekovi doživljaji bivaju ostavljeni njegovim vlastitim mogućnostima, mora proći mučnim procesom „ sumnjanja u život „. Može li sada njegova vlastita mudrost postati mu duševnim vodičem, unutarnjim svetlom, vodeći ga kroz tamu zimske noći do novog rođenja sunčevog Duha ? Ovo pitanje, koje je po sebi najdublji ljudski doživljaj, stoji sa svom snagom pred učenikom na pragu viših svetova. Da bi na njega potvrdno odgovorio, na taj način pronašavši na ovom četvrtom stupnju put koji vodi od samoće i sumnji u život do hrama višeg znanja, neophodno je – tokom tri prethodne sedmice Adventa – izdržati tri „ okultna ispita“.

 

Međutim, pre nego što detaljnije nastavimo sa opisivanjem ovih ispita, u vezi sa tokom godišnjih doba, treba da  razmotrimo jedan daljni pozitivni efekat ove usamljenosti. U stvarnosti, to nije ništa drugo već reakcija duhovnog sveta na egoizam koji svaki čovek nosi sa sobom, u svome astralnom telu, približavajući se njegovom pragu; a, ovo je razlog zašto se pojedinčeva osamljenost sve više povećava kako mu se približava: „ Čovek ima osećaj sve veće usamljenosti, i to je taj kvalitet koji u čoveku lekovito deluje da njegov egoizam ne bi prešao meru.“ Stoga može samo jedna stvar pomoći čoveku, ako on hoće, uprkos svega, da dosegne prag i da pređe bez gubljenja sebe u kosmičkoj samoći – on mora učiniti najintenzivniji napor da prevlada svoje egoistične interese: „...( on mora ) svojima, sve više i više, načiniti interese koji su zajednički čitavom čovečanstvu i svetu“. U unutarnjem razvitku osobe koja sledi put današnjeg duhovnog učeništva, ovo može odvesti do onoga što se u zapadnom hrišćanstvu, u protoku godine, obeležava na Badnjak, 24. decembra, dan Adama i Eve, a koji je posvećen sećanju na prvobitno, rajsko, stanje čovečanstva kojeg je predstavnik Natanska duša rođena na Zemlji 25. decembra.

 

Iz tog razloga ovo doba godine izgleda najpogodnije vreme za zadobivanje unutarnjeg doživljaja koji Rudolf Štajner ovako opisuje: „ Kada se ova dva elementa – egoizam koji sada obuhvata svetovne interese i ledena usamljenost – ujedine, čovek se tada sve više približava imaginaciji raja. A kada je ova imaginacija na živi način probuđena – na način koji je prikladan – tada dolazi vreme kada se susret sa Čuvarom praga zbiva na ispravan način “.

 

Ovo nipošto ne znači povratak u prvobitno, rajsko, stanje čovečanstva, jer se evolucija mora nastavljati dalje, a ne ići unatrag. Ipak, slika ili imaginacija raja mora izroniti, na pragu, pred učenikovom dušom, pošto on može opet naći ulaz u više svetove jedino tu gde ih je i ostavio tokom svog spuštanja na Zemlju. Tako se imaginacija raja sada pojavljuje kao živi dokaz njegovog ispravnog ulaska u duhovni svet. Sada, on bi se trebao ujediniti sa imaginacijom raja, primivši je u sebe kao vodiča na svome daljnjem putu. Rudolf štajner dalje nastavlja: „ Tek onda kad je čovek dovoljno napredovao, kada je ledena samoća postala njegovim učiteljem, do stupnja da su interesi sveta postali njegovim vlastitim, on prolazi pored Čuvara praga. On je tada u prilici da oseti ono što bi se moglo označiti kao sjedinjenje sa imaginacijom raja; on je jedno s njom. On oseća kao da se nalazi unutar nje. „ Ovaj u celosti okultni doživljaj, koji je – kako smo kazali – jedino moguć na putu današnjeg duhovnog učeništva, ezoterno odgovara onome što hrišćansko čovečanstvo doživljava egzoterno onda kada se okreće, sa svojim mislima i osećajima, svetom detetu što leži u kolevci, a koje je čovečanstvu povratilo rajske snage tako što mu je imaginaciju raja objavio kroz svoje biće.

 

Priredio Mr Đorđe Savić, Pančevo, 2014

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

BOŽIĆNE PRIČE

ADVENT

BRZI CHAT

  • Član bglavacbglavac

    Dragi magicusi,sretan dan vam želim. Lp

    12.12.2018. 08:21h
  • Član vanessavanessa

    ♥*♪♫ ♥*♪♫ ♥*♪

    09.12.2018. 13:46h
  • Član vanessavanessa

    *Lp

    06.12.2018. 19:34h
  • Član vanessavanessa

    ps://www.youtube.com/watch?v=C-BThvZkkM4

    06.12.2018. 19:33h
  • Član vanessavanessa

    *

    05.12.2018. 19:17h
  • Član bglavacbglavac

    I tebi. Lp

    04.12.2018. 21:16h
  • Član vanessavanessa

    vanessa ♥*♪♫ ♥*♪♫ ♥*♪Pusa @bglavac

    04.12.2018. 16:45h
Cijeli Chat

BOŽIĆNI UKRASI

NOVA GODINA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuMAGIFON - Životne promjene, sudbinaPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganice

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebDirektni putMagicus.info marketingInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info