NIKAD NE ZABORAVI

 

Zašto sebi činiš život tako teškim? Zašto želiš da uradiš sve sam/sama?

Zašto ne pustiš Boga da se brine za tebe?!?

Razlika kada ideš svojim putem sa Bogom ili bez Njega je kao kada putuješ sopstvenom snagom, ili kada putuješ u najvećoj mogućoj udobnosti.

Zamisli da si ceo put od Evrope do Indije prevalio peške, s rancem na leđima, torbom u jednoj i koferom u drugoj ruci. Kakav bi to napor bio??!?

Nasuprot tome kada bi putovao avionom, Ja bih te vodio (ako si Me zamolio) i sve bi bilo jednostavno.

Dakle, kuda si se uputio Egu (Umu) ili Jastvu (svojoj Duši, odnosno Meni)? Kad se obraćaš Meni obraćaš se samome Sebi, jer Ja sam u tvome Srcu. Uvek kada nešto radiš pozovi Boga u pomoć da radite zajedno i sve će biti uspešno!!!

Uvek budi sa Bogom, odnosno sa svojom Dušom, to je poverenje u samoga Sebe.

 

NIKAD NE RECI SEBI

DA SI SLAB/A !!

 

Nikad ne reci sebi da si slab/a, ili griješan/a,

jer vrijeđaš Mene, koji sam u tebi.

Nikad ne pomisli da si daleko od Mene,

jer se rugaš Meni, koji stanujem u središnjoj krlijetki tvoga Srca.

Nikad ne posumnjaj da je tvoja sreća Moja hrana – nikad

Me ne ostavljaj bez nje.

I nikad ne vjeruj pričama da

sam se zasitio Ljubavi – jer

kako da se Sebe sam zasitim?

 

Možeš ovako da se moliš, “Gospode Svevišnji, molim Te, da sve što radim radimo zajedno i sav moj rad  posvećujem Tebi”.

Ili po sopstvenom izboru. Ali nikad ne zaboravi!!

 

 

 

From JOY we have come
by JOY we grow and preserve
and to JOY we will return..
..because we are ONE and always have been ONE

 

Iz Radosti smo došli

Uz Radost rastemo i opstajemo

I u Radost ćemo se vratiti

Jer mi smo Jedno

I uvek smo bili Jedno

 

Duhovna radost

koja leži u Duši čovjeka

 

Postoji, monasi, svetovna radost (piti), postoji Duhovna Radost i postoji još veća Duhovna Eadost. Postoji svetovna sreća (sukha), postoji Duhovna Sreća i postoji još veća Duhovna Sreća. Postoji svetovna ravnodušnost, postoji Duhovna ravnodušnost i postoji još veća Duhovna ravnodušnost. Postoji svetovna sloboda, postoji Duhovna Sloboda i postoji još veća Duhovna Sloboda.

A šta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom radošću".

A šta je to Duhovna Radost? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja Uma, monah dostiže i boravi u prvom Meditativnom Zadubljenju (Jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem i sadrži radost rođenu iz osame. Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom Meditativnom Zadubljenju praćenim unutrašnjim pouzdanjem i sabranošću Uma, bez zamišljanja i razmišljanja, i sadrži radost i sreću rođene iz koncentracije. To se nativa "Duhovnom Radošću".

A šta je još veća Duhovna Radost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj Um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja Radost. I ona se naziva "još većom Duhovnom Radošću".

A šta je to, monasi, svetovna sreća? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Sreća koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom srećom".

A šta je to Duhovna Sreća? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja Uma, monah dostiže u boravi u prvom Meditativnom Zadubljenju... Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom Meditativnom Zadubljenju... Sa smirivanjem i radosti, boravi on u ravnodušnosti, sabran i potpuno svestan on oseća sreću u sebi, te dostiže i boravi u trećem Meditativnom Zadubljenju, za koje plemeniti kažu: "Ko je ravnodušan i pažljiv, živi zadovoljno". To se naziva "Duhovnom Srećom".

A šta je još veća Duhovna Sreća? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj Um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja Radost. I ona se naziva "još većom Duhovnom Srećom".

A šta je, monasi, svetovna ravnodušnost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Ravnodušnost koja se javlja u odnosu na ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom ravnodušnošću".

A šta je to Duhovna ravnodušnost? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a pošto su u njemu iščezli radost i žalost, monah doseže i boravi u četvrtom Meditativnom Zadubljenju, koje karakteriše ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje čistotu sabranosti zahvaljujući ravnodušnosti. I to se naziva "Duhovnom Ravnodušnošću".

A šta je još veća Duhovna Ravnodušnost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj Um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja ravnodušnost. I ona se naziva "još većom Duhovnom Ravnodušnošću".

A šta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A šta je Duhovna Sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A šta je još veća Duhovna Sloboda? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj Um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja Sloboda."