Šta je to što čoveka razljuti i poremeti dobro raspoloženje i izbaci iz tira?

Čestu su to banalne stvari: dugi red u trgovini, crveno svetlo na semaforu, vreme, tv, prljava okna, poderana čarapa, loše skuhan ručak i još nebrojeno stvari zbog kojih čovek sebi zagorčavamo svakodnevnicu. A o međuljudskim odnosima? to je posebna priča. Tu neki traže dlaku u jajetu i neprestano se ljute, stavljaju primedbe, povlače se iz društva, osamljuju se i propuštaju sate, ponekada i dane i bezpotrebno  "troše" dragoceno vreme. Naravno da postoji i "opravdana" ljutnja. No to je dečija bolest, koju treba staviti pod kontrolu i čim pre je ozdraviti.

Brzo se čovek zasiti dobrog i onda traži adrenalin na pogrešan način. Umirenost, znati odreagirati u svakoj situaciji nije lako a može se "iztrenirati" i olakšati sebi.

Zadovoljstvo je u svakodnevnom običnom jednostavnom životu. Uglavnom prolazi mirno, rutinski. A kada se dogodi nešto neizbežno, a to nikoga ne mimoiđe, tada za izvesno vreme se ohromi, a uvek nađe izlaz iz takvog stanja.

Ljutnja, bes, histerisanje, je samoranjavanje i u takvom stanju čovek donosi pogrešne zaključke, odbija od sebe ljude, ne vole ga u društvu i ništa dobroga mu ne donese.

Svakom čoveku je potrebna pažnja, da ga se empatično sluša, da ga se ceni, a sa takvim osobinama postiže se suprotno.

Ne ljutiti sebe ni druge.