Posle velikih praznika kojima se veselim, osetim neku prazninu. Tako i sada. Čitala sam i odjednom sam osetila nelagodnost.

I da se to ne bi stupnjevalo, skuhala sam kavicu, i evo me sa vama. Vi ste stvarno dobri znanci. Ne moram se spremati i ići od doma, ne moram pogledati na sat dali se javljam u nevreme i dali ću nekoga  ometati u popodnevnom odmoru. Ni vreme nije za šetnju. I vreme je danas neko melanholično.

Da zovem svoje bližnje ne bih. Imaju svoj život i svoje navike, svoje prijatelje i možda im je baš sada ugodno i uživaju, kao i ja nekada, a nisam tada mislila na svoje roditelje. A neznam ni šta bih im rekla.

Da zovem znance k meni na kavicu, nisam sada raspoložena za takvu vrstu druženja.

A evo pružena mi je  prilika zahvaljujući vama, da u takvim trenutcima u toku dana imam vas. Meni je sa vama ugodno, a vama kako Bog da. ahahahha.

U bilo koje doba dana i noći samo jednim klikom i vi ste tu. Baš vam hvala.

Ovaj članak je mlaka limunada, a bolje išta nego ništa :))