Godinama sam bio nervozan (neurotičan). Bio sam plašljiv, depresivan i ohol. I svako mi je govorio: Ti se moraš promeniti. I svaki bi mi rekao kako sam neurotičan. Bili su mi već dosadni, i ja sam im obećavao i mislio sam se promeniti, ali nikad nisam uspeo pa koliko god sam se trudio.

To što me je najviše bolelo, bilo je da mi je najbolji prijatelj uvek govorio kako sam neurotičan. I on je uvek ponavljao, da se moram promeniti. I njemu sam obećavao, pa opet nije od toga bilo ništa, to nikad nisam uspevao. Tako sam se osećao bespomoćan i zarobljen.

Jednog mi dana reče on Ne menjaj se! Ostani kakav jesi! I nije važno, da li ćeš se ti promeniti ili ne! Volim te, onakvog kakav jesi. Tako neka bude. Te reči su zvučale poput muzike u mojim ušima. Ne menjaj se, ne menjaj se, volim te…. I ja sam se otpustio i postao sam življi, i gle čuda nad čudom – ja sam se promenio. A sada znam da se nisam u istinu mogao promeniti, dok nisam našao nekoga, ko me zaista voleo, bez obzira da li ću se promeniti ili ne. Volim te, rado te prihvatam onakvog kakav jesi, kad se nekome kaze, onda njemu ili njoj čini neobično dobro.

Biti voljen bez preduslova i pretpostavki omogućuje život pun smisla. Ako se netko oseća voljen i ljubljen onda može velikodušno darovati svoj život, može se zauzimati za ljude a da uopste ne gleda šta mu to donosi. Ne odbacujte sebe govoreći kako ništa ne vredite! Dopustite sebi da budete voljeni! Prihvatite sebe takvi kakvi jeste sa svim svojim vrlinama i manama!
 
Anthony de Mello