64.TKO PIJE TUĐOM ŽEĐOM 

  

      Divni Stranac spustio se podno javora, u hlad. U blizini je žuborio izvor. Izvorova voda skrenula je tokom, dokrivudala je do Strančevih nogu, i tu stala.

        “Eh, sada mi još samo treba čaša”, reče Stranac.

        Čaša od prozirca zalebdi nad vodom, pokloni se Strancu, potom se napuni, i prenese sebe do Njegovih usta.

        “Sada još samo da sam žedan”, prozbori Stranac veselo. I doda:

        “Naravno, žedan sam”.

        Čaša Mu rubom dotakne usne, nagne se, i stade se smjerno točiti u Njegova usta. Zatvorio je oči i gutao. Kad je stigao čaši do dna, uzeo ju je nježno u ruku, podigao u sunce, i dugo se divio prijelomu svjetla.

        “Jesi li još žedan”? Šaputalo je lišće, žubor, vilenjaci, zvijezde.

        “Oh, ja sam stalno žedan”, odgovorio je. “Ali Ja žeđam žeđom drugih. Vašom žeđom, na primjer. Ja pijem, a vi se tažite”.

 

 

        Je li lako, koliko je jednostavno?

 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 6.  (još neobjavljeno)