Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
1273
OD 14.01.2018.PUTA
Priča za laku noć...
Ne znam kako da počnem.....hiljadu i jedno pitanje mi se mota po glavi... da li ćete me uopšte razumeti... onako.. na pravi način.. ili ću biti još jednom nekome sprdnja u životu.... Ma, rešila sam da pišem.. i evo neka se smeje ko hoće... Nisam pisac po profesiji ,..a od romantike me boli glava... Koliko puta u životu ste poželeli da nešto krene kako ste zamislili... a ono ne ide u tom smeru,...pa ste se osetili razočarano,..iznevereno....malodušno...usamljeno...kao na primer kada sa onim s kojim živite nemate zajedničko ništa osim što živite.... Da, naslućujete... pišem o prošlosti.... ja svoj život menjam onako kako poželim... kada mi se nešto baš uistinu ne dopada ja uzmem svoj ranac i put pod noge,.. i....nije mi nikada bilo važno gde ću zaista završiti, važnije mi je bilo da budem mirna da me niko ne ubija u dušu, ne kinji, ..... koliko puta ste i sami poželeli čarobni štapić koji bi Vam jednim zamahom ispunio želju i promenio život na bolje.... čitajte ovo ,..možda će vam ovo štivo ,..ova priča pomoći da shvatite i počnete sa promenama... ako ih odista trebate.... 2003 godine sam se udala nakon dve godine zajedničkog života. Odlučili smo da ne pravimo svadbu.. neku žurku ...možda... da se venčamo na dan kada smo se upoznali... i tako je i bilo. Pre venčanja mi smo živeli zajedno dve godine... i funkcionisali smo... do posle samog venčanja. Do tada su pokušali više puta da nas rastave,...da nas posvadjaju,... na razne načine da manipuliraju s nama, ponaosob i zajedno....nisu uspeli... nakon venčanja nekako smo se osetili umornim .. došli smo do cilja i šta sad... novca je bilo ,,, onako.. dovoljno, radili smo kao idioti.. to jest ja sam radila da bismo imali u kući dovoljno za nas,... dva posla i umorila sam se... počeli smo da prebacujemo jedno drugom.. svašta...postali smo ranjivi i naravno to se da i videti i čuti i osetiti bili smo lak plen za dokone .... mogli su nas posvadjati... ma nisu ni morali.. svadjali smo se bez razloga i sa razlogom,.. kao dva stranca ...stvarno nisam više mogla u medjuvremenu sam našla dobar posao i pošto mi je dojadilo više da izdržavam lenjivca koji je pun planova a nikakvu akciju ne preduzima zaozbiljno, već samo puno priča, započne nešto, pa promeni smer,...i njegovu majku, staricu od 75 godina koja Bog da joj dušu prosti – umrla je nakon što sam ih napustila.... ne mogu i neću ništa ružno da kažem...(DE MORTUIS NIHIL NISI BENNE). Eto moj bivši muž nije pričao sa ocem 14 godina. Starog sam vidjala onako usput znao je da sam mu snaja i gledao me sa smeškom... nisam znala čemu smešak... dugo , dugo... Jednom prilikom zajedno sa bivšim mužem otišli smo do poznanice koja je živela blizu starog. Meni pade na pamet i ja se uputih da ga posetim, na šta je moj bivši burno odreagovao..ali ko ga šta pita... zna se ko nosi pantalone ..bar kod nas Vojvodjanki. Strašno. Bio je 13. Februar dan nakon mog rodjendana, sneg ...te godine je zima bila snažna...jaka... -20 stepeni. Već je padao mrak a mi smo se spuštali niz neki breg ...blato , sneg,... kaljuga...ali ja sam rešila idem i šlus. Stali smo ispred kuće..kućica samo što se ne sruši , vrata bez stakala , u zidovima rupe..hladno, neki stari smederevac.. pokušam da upalim vatru ..počeo dim da kulja samo što se nismo podavili. Stari leži na krevetu upišan, pre par dana ga pustili iz bolnice... gladan, žedan ,u mukama, ni sam ne zna šta mu treba pre, toplo, ..da jede.. ili da ga prodje bol.... Da ste videli moj bes... odletela sam do supruga tadašnjeg...AKO SAD IZ OVIH STOPA NE USTANEŠ.. I NE POMOGNEŠ SVOM OCU – TI I JA SMO ZAVRŠILI. TAČKA.-prosiktala sam kroz zube besno ga streljajući pogledom. Video je da se ne šalim..ja sitna, metar i žilet , što bi rekli.. no i otrov se drži u malim bočicama, a sa besnom Sremicom nema mnogo šale...... ustao je i pošao za mnom usput nešto pričajući, gundjajući...valjda... par puta sam ga samo ispitivački pogledala u fazonu.... baš da te vidim... na delu... Istog trena kada je ugledao oca kako leži zgrčen u bolovima kroz glavu mu je prošlo – što mi je naknadno rekao - slika samog sebe...da bi i on mogao tako završiti... Starog smo stavili u auto i odneli kod posinka jer je sa nama živela tj. mi sa njom... MAMA kojoj se nije smelo protivrečiti..a koja se ne bi sažalila na bivšeg.. možda to tako i treba... Stari se okupao, zagrejao , ostavismo ga da spava... nakon desetak dana našli smo mu stan da prezimi, na proleće izbetonirali, popravili kuću , uveli struju, obezbedili nameštaj... svu starudiju smo pobacali..napravili mu bukvalno da uživa u poslednjoj godini svog života.... iste godine u novembru je umro. U tišini...u miru. Ne mogu reći da me je voleo ... malo je pričao.. dugo godina nije imao kontakt sa sinom... teško je znao da izusti osećanja... samo sam ponekad znala „snimiti“ suzu u uglu oka...koju bi krišom, kao duva nos i obrisao. Bio je prisutan i na našem venčanju... dok je stara taj dan pravila cirkus..htela ženska u 75 godini seći vene... šta da vam još pričam... Uh, baš sam odlutala.... Našla sam dobar posao..počela sam raditi na ISO standardima. Putovala, kretala se u „uglednom“ društvu.. organizovala seminare.. skupove.. koktele... sastanke.. išla na satnake..seminare... po Bosni, Madjarskoj, crnoj Gori, Hrvatskoj, Srbiji. Smarao me je muž.. valjda sam htela i ja nešto više.. karijeru...ili samo mir i da ne plažem račune nikome , niti da više hranim bilo koga.... umorila sam se... Jedan dan je došao pijan i počeo lupati po kući iz nekog meni nepoznatog razloga.. ja sam ćutala do tada.. u medjuvremenu sam i zatrudnela i imala spontani pobačaj i da bih se izvukla iz krize usled gubitka deteta.. radila sam kao stoka.. po 16-17 sati dnevno da ne razmišljam o dečijem plaču.. niti o planovima za sobu, pripremama koje sam započela, krečenju sobe u plavo.. znala sam da je dečak u pitanju... bolelo me je.. boli i dalje.. . iako mu ni plač ni smeh nisam čula... Bivši muž je , kažem taj jedan dan došao pijan i počeo da lupa po kući.. na šta mi je definitivno pukao film.. DOSTA: U tišini sam se zaključala u sobu.. od pobačaja smo spavali odvojeno... poslala poruku jednom drugaru za koga sam znala da ima mesta u kući za ne daj Bože... sutradan sam bivšem suprugu onako mamurnom rekla Ok , ti si se pokazao , ja sad idem i ne vraćam se.... Spakovala sam najosnovnije svoje stvari, nazvala taxi i otišla..sve sam mu ostavila,..nameštaj, sve ..sve što smo zajedno kupili tokom tri godine..a kućili smo se baš onako odistinski. Rekla sam sebi,... jebeš stvari, to su stvari, meni moje živce ne može niko da plati, niko. Usledile su poruke , laži, maltretiranja,.. praćenja.. kletve... samo sam ćutala.. Situacija se malo primirila, nakon nekog vremena smo se dogovorili da se sporazumno razvedemo. Podnela sam zahtev za sporazumni razvod braka. Nije hteo da potpiše..popizdela sam i podnela tužbu. .. Zahvaljujući poznanici koja je radila u Sudu.. razveli smo se u roku od pola sata.. zahtevala sam da u zapisnik udje razlika u shvatanju i vidjenju zajedništva , njegova sklonost ka alkoholu i agresivnost u pijanom stanju. Da..agresivnost. Dva puta me je bukvalno pesnicom sravnio sa zemljom... ustala sam , kičmu mi je skoro slomio.. bila sam neko vreme ..par meseci polupokretna.. na brufenima i sedativima... hteli su i da me operišu na Vojno Medicinskoj Akademiji u Beogradu...(tamo mi radi ujna..).. Ne. Neću pod nož... i evo me danas letim.... ponnovo... trebalo mi je 3-6 sati samo da ustanem iz kreveta... puzala sam po kući do toaleta uz bolove.. dok nisam pobesnela na samu sebe... Zar ja koja sam dizala na noge nepokretne ..zar ja...da puzim... iz besa na samu sebe se stvorila snaga.. počela sam da pomeram nameštaj po kući.. nogama.. puzeć.. rukama..kako sam znala i umela.. dok nisam ponovo stala na noge.. uz bol.. navikla sam na bol... da , živ čovek svašta nauči da trpi.. tako sam i ja naučila da živim sa bolom... dok nije nestala.... uz vežbe joge... Usledio je nakon razvoda period kada sam sebi dala oduška.. muškarci su mi bili za jednokratnu upotrebu.. .. papirne maramice.. nisam htela da se vezujem.. radila sam , posao,..rad , posao.. društvo, droga.. alkohol.. sex.. isprazno.. besciljno..i zaljubim se u G. Političara...Zverka..bajka... noćna mora... matorog izjahanog konja,... lepo mi je rekao .. biće ti boljebez mene..traži nešto mladje.. bolelo je .. volela sam .. i mislila da ću se konačno smiriti sa nekim njemu sličnim ili bar njegovih godina.. Da, tražila sam njega u sledećem i sledećem i naletela na kretena koji me je uhvatio kao pauk muvu u mrežu srebrnih niti.. nisam ni primetila dok nije bilo kasno.. da moj prethodni.. advokat, koji me voli još uvek.. koji me kinji.. bezuspešno... i kune i ide kod vračara da mi naprave muku i vradžbine... da se ubijem... pre par dana me je zvao da me „savetuje“ .. daleko sam ne može da me tuče niti da mi upire pištolj u glavu.. niti da me šuta u želudac.. niti da me psihički maltretira.. divnim ljubavnim izrazima.. na primer kad udjem u kuću rečima „Gde si kurvo...“ , izlivima ljubavi koje sam eto imala čitave dve zadnje godine kao „je...m ti majku cigansku u pi..u, i slično. Sad sam „gembeška kurva“ u prevodu madjarska.. daleko ti kuća ..bila i ostala.. nema me više ... u kavezu.. traži drugu... ja sam ddddddddaaaaaaaaalllllleeeeeeekkkkkooooooo. Daleko. Isuviše daleko. Hladan je sever možeš da stradaš, u mraku da nestaneš kad se to najmanje nadaš. Moj je sever isuviše leden za tebe... ne kreći na put .... ne poznaješ teren.. lovaca ima koji na vuke hode... virova ima usred ledene rečne vode...... Mene štiti dobrih duša delo, mene štiti groblje , i ovo selo.. Nisam ni svetica, pomalo veštica.. vatra, crna mačka, kraj groblja živim.. A ljubavi , lepoti i životu se divim. Nisam ni znala da je život lep.. od problema silnih videla nisam pred nosom šta mi je dok se nije Laci pojavio sa svojim osmehom.. i kaže „Ti si mene uhvatila,..ali dobro si uradila za nas oboje..šta bismo mi sad sami jedno bez drugoga ..ne mogu ni da zamislim.. pričaj mi .. ćuti mi... svejedno samo budi tu.. i hvala ti što si tu , hvala ti što i ti radiš jednako za nas.. hvala ti što mi pomažeš u životu.. “ Nemate pojma kako prija čuti ušima rodjenim da te nekoo ceni, da te neko voli.. da nekog još interesuješ upravo takav kakav jesi.. prosto boli lepota jednostavnosti.. kada se sa malo reči dogovoriš, kada sa puno osećanja živiš kada znaš da tako to i treba , kada znaš da se ne zavaravaš i stalno se štipkaš da se uveriš da je istina.. Ovaj život je samo jedan - ... sledeći ko zna kakav će da bude.. ali majko , oče ja ne želim više da se radjam,.. ja hoću kući.. hoću kući .. vičem gledajući u Mesec ......... u Zvezde..... Ali ne mogu još kući moram da sam ovde... jer još nisam izvršila zadatak zbog kog sam ovde....... i jednog dana kad me nebude... opet ću biti tu.. tu negde.. uvek daleko a uvek blizu......... Love L.
bglavac
edin.kecanovic
