dan je predivan.,sunce oblaci u daljini more.,pokoji galeb prođe kraj prozora.,cvrkut ptica u pozadini.,i pokoji vrabac na balkonu sta jede kruh koji im ostavljam.,ali nesmin im puno ostavljat jer onda se nece sami snalazit za nac hranu nego ce se oslonit na mene i moju pomoć odnosno moj kruh.,.samo eto ja u dobroj namjeri i želji ponekad cijeli balkon zabilim s bijelim kruh--om.,.i onda gledam vrapce kako lipu jedu.,i onda me ispunjava osjećaj dobrote.,osjećaj dobrog čina.,ali opet ih navikavam na pretjeranu udubnost....jer ipak necu ja vjecno moc davat im kruh.,morace se sami snac...to tako ide...u međuvremenu ću bit ispunjen plemenitim idealima u sebi.,ali neće ni to potrajat....vrapci imaju kruha trenutno.,ali ja od tih plemenitih ideala trenutno neman kruha....jer u tim dobrim činima krije se samo taština i ništa više....što mi znači...to i da je put do pakla popločen dobrim namjerama....najlakše je ovo.,odlučim da neću davat kruh više vrapcima...i onda se posli osuđujem i optužujem sta vise nema kruha na balkonu....donesem odluku izbor i onda se posli ljutim na sebe....prezentiram to manigestiram to i istodobno osuđujem takvo prezentiranje i manifestiranje.....nesto tu nije dobro....najlakse je kad je vec takav izbor i takva postojeća situacija konstatirat to sto jest.,salvom optužbi i osuda...a sve u cilju da se samo uspostavi konstatacija odnosno činjenica onoga sto jest...oplemeni poduzmi napravi....nauci vrapca kako da sam nauci nac hranu i napravio si mi usluga za cili zivot...i ne samo njemu........