LUTKA OD SOLI I MORE

 

       Jednom se lutka od soli došetala do obale oceana. Nikada još nije vidjela ocean, pa se zaprepastila nad njegovom veličinom.

        "Tko si ti"? pitala je znatiželjno.

        A ocean joj reče:

        "Ne mogu ti objasniti tko sam. Ali ti to možeš saznati, ako uđeš u mene".

        Lutka se skanjivala, dvoumila, šetajući i dalje obalom. Malo se plašila. Onda više nije mogla odoljeti: umočila je palac u more. Palac joj se rastopio. Lutka zaleleče i povuče nogu.

        "Kako si podmukao"! kriknu lutka. "S tobom više ne želim imati nikakva posla"!

        I okrene se da ode. Ali ju ocean zaustavi riječima:

        "Daje ti se prigoda da saznaš što je na svijetu najveće. A ti uzmičeš"!

        Lutka se predomisli, i vrati se k obali. Opet je šetala i šetala, pogledavala na ocean, razmišljala, premišljala, smišljala. Pred njom se doista nalazilo neko neviđeno čudo.

        "Obećaj da mi nećeš nauditi", reče napokon. "Ući ću u tebe da bih saznala što je na svijetu najveće".

        I ona zagazi u vodu do gležnja... do koljena... do struka... do grla... do tjemena... preko tjemena!

        I onda više nije bilo pitanja.

        Pomoću sebe saznala je što je najveće na svijetu.

 

        (Priča mnogih kultura, prepričala V.K.)

 

Iz zbornika PRIČE MUDROSNICE koji je sačinila Vesna Krmpotić