cvrčak je spavao u mojoj kosi i nije se dao odvratiti od njegova uvjerenja da sam i ja jedna cvrčkica....
 stala sam s njim pred ogledalo da mu objasnim....
 slušaj ti, cvrčak, zato te zovem cvrčak, ja sam ljudsko biće, ružno, opasno i ponekad tako gladno ili nesvjesno da.... u snu te mogu progutati, u jednom gutljaju i nema te više....
 ne, ne možeš me zeznuti.... odcvrčao je na to.... ti nisi čovjek, ti si cvrčak, kao i ja....
 i zaspao je opet u mojoj kosi, a njegovo maleno srdašce tiktakalo je mojim snovima....
 a budan me pratio kroz moje obične dnevne ljudske poslove.... i čudio se.... imaš neobičan život za jednog cvrčka.... govorio je.... gle, kako ja....

 u njegovoj odsutnosti ogledala sam sebe i druge ljude.... čovjek u svojoj tjelesnoj pojavnosti nerijetko i nije baš najljepše biće ove bogomdane prirode.... ali je definitivno najranjiviji u svojoj goluždravosti kože, osjećaja, nesvjesnosti i potrebe da bude voljen.... i što je najtužnije smatra svoju vrstu superiornijom i vrednijom u odnosu na sve druge....
 i usprkos svemu, taj jedan maleni cvrčak me obgrlio svojim zujanjem.... i prihvatio kao svoju....
 umislio je da sam i ja cvrčak.... a zašto? to zna samo on....

 što bi mi nedostajalo kad bih se sada pretvorila u cvrčka.... kad bih prestala biti čovjek i kad bi nekim čudom nestalo sve ovo..... i ostalo samo – zujanje....
 ne, ne želim biti cvrčak.... rekla sam tiho samoj sebi.... a on je to čuo....
 pogledao me tužnim očima i rekao:
 ti nisi više cvrčak, zašto si to učinila....
 ništa nisam učinila, dragi moj cvrčak.... samo sam pogledala u svoje srce.... samo zujanje ne može ispuniti moj život sa onim zbog čega mi je toliko vrijedno biti i ostati ovo što jesam....
 a ti, ti si moj prijatelj i uveseljavaš me tvojim cvrčanjem.... a imaš i svoj cijeli orkestar....

 cvrčak se nasmiješio.... osjetila sam to po njegovom zujanju....
 ja cvrčak, ti ne.... pa što.... tko zna, možda ni ja nisam cvrčak.... ali za tebe ću cvrčati i dalje dok sam živ....
 i ja sam zujala njemu, i s njim.... iako ne tako savršeno kao on.... slušao me toliko dugo koliko mu je bilo drago moje zujanje.....