BEZ  ZAHVALNOSTI, NEMA  MILOSTI

 

Jednom su Majka Parvati i Gospod Šiva videli čoveka kako sedi na grani visokoga drveta, koja samo što se nije slomila, tako je bila slaba, te je čoveku pretila velika opasnost.

Gledajući ovo Majka Parvati zamolila je Šivu da spasi ovoga čoveka. Zadirkujući je Šiva je odgovorio, „Zašto bi ga Ja spasavao, ako si ga Ti prva videla, Tvoja je dužnost da ga Ti spasiš.“

 

                           

     

 

        Ali Majka reče, „Kako ga Ja mogu spasiti bez Tvoje Milosti? Dok Ti ne spustiš Svoju Milost na njega, on ne može biti spašen. Molim Te nemoj više da oklevaš ni trenutka!“

                       

 

        Šiva na to odgovori, „Da li je možda  njegova dužnost da Me pozove u pomoć? Kako Ja mogu da mu pomognem u nevolji, ako nisam zamoljen! Jer pravilo kaže, „niko ne treba da pristupi da pomaže, ako nije zamoljen, odnosno pozvan.“

        Majka Parvati, iz Svoga materinskoga saosećanja i ljubavi, želela je da zaštiti tu osobu po bilo koju cenu. Zato predloži Šivi, „Ako taj čovek, kada bude padao, zavapi majko, Ja ću ga spasiti; a ako zavapi oče, Ti treba da ga spasiš.“

 

 

        Šiva se je složio sa Njenim predlogom. Oboje su nestrpljivo čekali na njegov poziv. Ali kada je čovek pao se drveta povikao je “jao!”?

        Reči majko ili oče nisu se čule sa njegovih usana, jer on nikada nije u svom životu poštovao svoje roditelje. Takva je bila njegova sudbina!

        Kako može Bog da spasi osobu, koja je potpuno zaboravila svoje roditelje!??

Oboje, i Majka i Otac su zaista Bogovi. I kada sa takvim osećanjima mi nudimo našu zahvalnost našim roditeljima, onda će nam i Bog neizostavno uvek doći u pomoć.

 

                                                               Sathya Sai Baba