Deca koja provode više vremena igrajući se napolju mentalno su zdravija kad odrastu

Nova istraživanja ukazala su na značaj prirode u formiranju mentalno zdravih odraslih ličnosti. Pesak, kofice, lopatice, trava, lopta i blato važni su za mentalni razvoj deteta.

Mentalno zdravlje podložno je negativnom uticaju urbane sredine zahvaljujući buci, gužvi, nedostatku zelenih površina i slično. Deca koja žive urbanim stilom života potencijalno imaju lošiji kvalitet života, manjak samopouzdanja, krhkije mentalno zdravlje i veću telesnu težinu.

Deca koja imaju sreću da odrastaju u prirodnom okruženju imaju veće predispozicije da kada odrastu budu mentalno zdravije osobe, objavljeno je u okviru Međunarodnog dnevnika o ekološkom uticaju na zdravlje (International Journal od Environmental Health Research-a). Ova istraživanja pokrenula su analizu prioriteta kada je u pitanju planiranje urbanizacije za nadolazeće generacije. 

Istraživanje je uključilo 3 585 odraslih, starosti 18-75 godina u 4 evropska grada, a postavljena pitanja bila su koliko često su kao deca odlazili u prirodu, a koliko često to čine sada kada su odrasli. Ispitanici su, takođe, ocenjivali svoje mentalno zdravlje u proteklih mesec dana na osnovu psihološkog testa. Ispostavilo se da su teže mentalne tegobe imaliodrasli koji su kao deca manje vremena provodili igrajući se u prirodi.

Naučnici su istakli i značaj studije za podizanje svesti o tome koliko vreme provedeno u prirodi u životnom dobu deteta ima odraz na stav odrasle osobe o značaju prirode i mentalnog zdravlja.

Dugačka je lista koristi koja proizilazi iz boravka u prirodi, kao što je smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, iznenadne smrti, prevremenih porođaja, visokog pritiska i smanjenje stresa generalno i slično. Nedostatak istraživanja postoji oko toga koliko je vremena konkretno potrebno da dete provodi napolju kako bi imalo dobro mentalno zdravlje u odraslom dobu, a na ova i druga pitanja bi trebalo da odgovore neka buduća istraživanja.