Znam da ćeš doći..U kliktaju nebeskih susreta, koji su se događali,kroz eone naših doticaja, pa onda zaboravljenih rastočenosti naših duša..Mi smo bili jedno..O, kako smo bili jedno,kroz sve svemire i hipersvemire naših postojanja..I grlili se,i obećavali jedno drugom povrat iz nepovrata..Svaki novi rastanak, nosio je obećanje..nećemo se zaboraviti..sanjat ćemo jedno drugo plavo, purpurno, zlatno..pa kad nas u samoći dotakne boja ljubavi naše, sjetit ćemo se da postojimo..O,ljubavi moja..svako naše razdvajanje obilježili smo jednim biserom u nizu, i za sobom ostavljali..da trag na stazi jedno do drugog nađemo.. I tako jest..Do tebe me kristal duše tvoje dovede..ali ti još sanjaš da me vidjeti želiš..To ja kucam na vrata tvoga srca, zovem te imenom, a ti mi ne prepoznaješ glas..Kako da dušu tvoju probudim, i sebi te vratim?