Ti, koja vječnim plamenom

  moj plamen dotičeš,

  pogledaj,

  samo pogledaj,

  gdje u vatri ima duše naše

   razdvojene na dvoje?

   Ne postoji više

   ona koja je bila

   nego ono, što sad

   užareno i vrelo jest..

   Jedno biće

  jedna ljubav,

  jedna boja,

   jedan oblak ljepote,

  jedno rađanje u jednom,

  a opet

  hodamo, ljubimo,

  sanjamo

  kao dvoje...

   Kao jedan leptir

   sa dva krila..

   otkinemo li mu jedno,

   nikad poletjeti neće..

   bez mene

    u tebi,

 bez tebe u meni

  nikad doseći nećemo

  žuđene cvjetove

   koji cvatu

   na zlatnoj livadi sna...

   O, ti koja jesi ja

    dotakni sebe u meni

   izgorimo u plamenu

   koji samo duše guta..

   sutra ćemo tijela zaboraviti

  a duše će nam ostati..

   Da prenose ljepotu našu

   svemiru vječnom

   i ljubav čistu

   Onome koji nas je rodio

   u sebi,

   za nas..