Sve je lako na početku, kada ima hemije.
Sve ide samo od sebe.
Radi nas ono u nama.

Spoje se potrebe, tela, mašta, strasti.

Problem nastaje kasnije.

Kada priroda u nama nastavi dalje,
A život kaže:
stani, ostani.

Veran ne samo toj osobi,
Nego i svakoj emociji koju si nekada imao.

A emocije nisu kamen.

Dolaze, odlaze, menjaju se.

Nije tragedija kada odu.
Tragedija počinje kada glumimo da nisu.

Iz tog glumljenja nastaju:
ćutanje,
bes,
prezir,
neverstvo,
laž.

Ne zato što su ljudi zli,
nego zato što ne smeju da budu iskreni.

Čovek nije stvoren samo za slobodu,
niti samo za sigurnost.

Hoće i jedno i drugo.

Hoće da ga neko čeka,
i da zna da može da ode.

Hoće mir,
ali i uzbuđenje.

Hoće dom,
ali da vrata ostanu otvorena.

To je najveći sukob u čoveku.

Jedna potreba kaže:
„Ostani.“

Druga šapuće:
„Živi.“

Problem nije monogamija.

Problem je svaki odnos u kojem više nema izbora.

Ljubav koja postoji samo zato što nema izlaza,
više liči na ugovor.

Ljubomora ne nastaje samo iz ljubavi,
nego iz straha.

Ko se plaši,
počinje da kontroliše.

Ko kontroliše,
guši.

Tražimo nekoga da nas voli,
a onda ga polako oblikujemo
da više ne liči na sebe.

Malo po malo,
život počinje da se živi kroz tuđe odobrenje.

Više se ne zna gde prestaje ljubav,
a gde počinje strah.

Najveći zatvori nemaju rešetke.

Imaju naviku.
Kredit.
Porodične fotografije.

I rečenicu:
„Šta će ljudi reći?“

Ali ni potpuna sloboda nije odgovor.

Čovek koji beži od svakog vezivanja,
na kraju ostane vezan samo za sebe.

I to je samo druga vrsta samoće.

Zato pitanje nije
da li ćemo biti monogamni ili ne.

Nego da li ćemo imati hrabrosti
da budemo iskreni.

Da kažemo kada volimo.

Da kažemo kada više ne volimo.

Da ostanemo zato što želimo,
a ne zato što moramo.

Tek tada ljubav prestaje da bude zatvor.

I postaje izbor.

A izbor je jedino mesto
gde ljubav može da diše.

Ljudi ne pate samo zato što nemaju ljubavi.

Mnogo češće pate
zato što nemaju slobodu
da budu ono što jesu.

Ne slobodu da povrede.

Ne slobodu da pobegnu.

Nego slobodu da ne glume.

Kada čovek prestane da glumi
pred onim koga voli,

tek tada počinje pravi život.

Stefan Simic

Stefan Simic