Za tebe,

 u ovu meku,

 mirisnu večer

 koja doziva prve mirise

 rascvjetanih aleja

  i otvara nježne latice

 nebeskih divljih ruža,

 za tebe,

 skidam najljepše oblake sutona

 da ti stvore postelju

 i tvoje srce

 okruže čarolijom sna...

Uz tebe sam uvijek

kao dijete

iako me eoni ispunjavaju

 čudesnom patinom

 trajanja..

Tvojoj duši

poklanjam nemušto napravljene

bisere,

pronađene

u suzama anđela...

I kristal-rosi

koju stvoriše usne

latica baršunastih,

u zagrljaju dažda

i magle jutarnje...

Iz purpura

stvorenih zvijezda

i oceana dubokog,

izronih ljubičaste bisere

i satkah veo

za  tebe...

Neka te Luna zagrli srebrom

i čuva te

od svih nemira,

 i daruje te

 beskrajem nježnosti

svoje...