Sokakom detinjstva
Vidim slike ciste,
Neke izmenjene,
A druge me tiste.

Okrecene kuce
U roze su tonu,
Kao da se nadje
U ceskom reonu.

Mnoge oronule,
Ko predjasnji dvorci,
Kule zvrlje prazne,
Kucaju ih cvorci.

Nikad zavrsene
Ciglane palate,
Seljaku bi vazno
Da nebo dohvate.

Dodje vreme kriza
I prohtevnih snaja,
Pa i grubih svadja,
Sramotnog mog kraja.

Ne zbori se mnogo,
Vec nekuda beze,
Kolima projure,
U sanac se leze.

Nadjoh se u svetu
Izgubljenih dusa,
Sto uz vetar svira
Kad rakiju kusa.

Rike bih da pustim,
Niko nece cuti,
Samo sokak stari
Pod asfaltom zuti!

D.Meyer