RAK NIJE IZNENADNA BOLEST

Drugari moji,
smatram da je izuzetno važno da nastavim sa ovom temom, jer bez razumevanja šta je bolest, nikada ne možemo razumeti šta je zdravlje. Pokušaću da na jednostavan, logičan i svima razumljiv način objasnim sedam faza bolesti prema principima prirodne higijene, jer tek kada se sagleda ceo proces, čovek shvati da bolest nije neprijatelj, već pokušaj tela da se spasi, očisti i vrati u ravnotežu.
Prirodna higijena nas uči i dokazuje da ne postoji sto različitih bolesti, već jedan jedinstven proces koji se kroz vreme razvija, produbljuje i menja svoje oblike. Osnovni uzrok tog procesa je unutrašnje trovanje organizma, odnosno toksemija. To znači da u telo unosimo više štetnih materija nego što ono može da eliminiše. Uzrok tome nije samo hrana, već i stres, nedostatak sna, premalo kretanja, nedostatak sunca, zagađen vazduh, loša voda, emotivni šokovi i savremeni način života u celini. Kada se tome doda konstantno prejedanje, mešanje namirnica, kuvana i industrijska hrana, jasno je zašto telo pre ili kasnije ulazi u stanje preopterećenja.
Prva faza tog procesa je ENERVACIJA - nervna iscrpljenost. To je stanje u kojem telo više ne proizvodi dovoljno nervne energije da bi normalno funkcionisalo. Čovek je tada umoran, razdražljiv, slab, bezvoljan, loše spava, teško se oporavlja. Većina ljudi ovo smatra normalnim stanjem savremenog života, ali u stvarnosti to je prvi ozbiljan signal da organizam ulazi u problem. Bez dovoljno nervne energije, procesi varenja, detoksikacije i obnove ćelija počinju da slabe, a to vodi u sledeću fazu - TOKSEMIJU ili TOKSIKOZU.
Fazu gde se energija smanjuje i gde telo više ne uspeva da izbaci sav otpad koji svakodnevno nastaje u metabolizmu. Milijarde ćelija svakog dana odumiru i njihove ostatke organizam mora da ukloni. Kada to ne uspeva, ti ostaci se gomilaju u krvi, limfi i tkivima, stvarajući stanje unutrašnje intoksikacije - toksemije. Upravo tu nastaje ono što medicina pogrešno tumači kao viruse i uzročnike bolesti. U stvarnosti, to nisu napadači spolja, već nusproizvodi raspadanja unutar samog organizma. Bakterije i mikroorganizmi nisu uzrok bolesti, već čistači koji se aktiviraju tek kada postoji prljav teren. U zdravom, čistom organizmu oni nemaju uslove da se razmnožavaju. Drugim rečima, bolest ne dolazi spolja, već nastaje iznutra.
Kako nivo toksina raste, telo počinje da šalje signale upozorenja. Javljaju se svrab, nelagodnost, nadutost, gasovi, sluz, nervoza, blaga mučnina, sitni bolovi, osećaj pritiska. To je faza IRITACIJE i ona predstavlja jasan poziv da se život uspori, pojednostavi i dovede u red. Međutim, savremeni čovek te signale ignoriše. Umesto odmora i promene navika, poseže za kafom, stimulansima, začinima, šećerom, lekovima. Kratkoročno se oseća bolje, ali dugoročno gura problem dublje.
Kada telo više ne može tiho da čisti, ono pokreće snažnu krizu koja se manifestuje kroz upalu, bol, groznicu, slabost i gubitak apetita. To je najintenzivniji proces isceljenja, odnosno faza UPALE. Groznica nije neprijatelj, već terapija. Sluz nije bolest, već sredstvo čišćenja. Upala nije kvar, već napor organizma da se spasi. U tom trenutku telo preusmerava ogromnu količinu energije na detoksikaciju i obnovu, zbog čega varenje slabi, apetit nestaje i javlja se potreba za mirom. Nažalost, upravo tada mi gasimo simptome lekovima, obaramo temperaturu, zaustavljamo sluz i time blokiramo prirodni proces čišćenja. Posledica toga je potiskivanje toksina dublje u organizam, gde oni nastavljaju da prave još veću štetu.
Ako se ovakav način života nastavi, dolazi do razaranja tkiva. Telo počinje da pravi izlaze kroz čireve, afte, rane, erozije i lezije. To su sigurnosni ventili pomoću kojih se oslobađa ekstremno toksično opterećenje. Ukoliko se u ovoj fazi, koju zovemo faza ULCERACIJE, promene navike, telo ima izuzetnu sposobnost regeneracije i može da obnovi oštećena tkiva. Međutim, ako se uzroci ne uklone, organizam prelazi u sledeću fazu.
INDURACIJA - u ovoj fazi telo pokušava da izoluje toksine i zaštiti vitalne organe tako što ih inkapsulira u tvrdo tkivo. Tako nastaju ciste, čvorići i tumori. U ogromnom broju slučajeva to nisu maligni procesi, već zaštitni mehanizmi. Telo pravi karantin za otrove kako bi sprečilo njihovo širenje. Nažalost, savremena medicina često reaguje agresivno, bez uklanjanja osnovnog uzroka, što vodi daljem propadanju organizma.
Kada se trovanje i iscrpljivanje nastave godinama, dolazi se do krajnje faze, a to je RAK.
Rak nije iznenadna bolest, već završna stanica dugotrajnog procesa unutrašnjeg trovanja i iscrpljivanja. U tom stanju ćelije više ne mogu da funkcionišu u normalnim uslovima, gube kontrolu i počinju da se ponašaju haotično, kao primitivni organizmi koji se bore za sopstveni opstanak. I tada, ako se uklone uzroci i telo dobije priliku da se obnovi, moguće je zaustaviti proces, ali put je daleko teži jer je vitalnost ozbiljno narušena.
Suština svega ovoga je jednostavna - bolest nije kazna, nije neprijatelj i nije greška tela.
Bolest je korektivni mehanizam, pokušaj organizma da se očisti, obnovi i vrati u ravnotežu.
Zdravlje nije odsustvo simptoma, već čisto unutrašnje okruženje. Dokle god unosimo više nego što možemo da eliminišemo, proces bolesti će se nastavljati.
Pravo isceljenje ne dolazi iz apoteke, već iz povratka prirodi i jednostavnosti -
čista sirova hrana (pre svega voće), jednostavni obroci, dovoljno sna, kretanje, sunce, čista voda, mir i život u skladu sa sopstvenim biološkim zakonima.

Na kraju, svako od nas bira za sebe - ili ćemo živeti svesno i odgovorno, ili ćemo ignorisati signale tela i plaćati cenu.

Smatram da treba da podelite ovaj post, možda baš vaše deljenje nekom spasi život.

Hvala drugari na pažnji i lepo veče vam želim.

#prirodnahigijenatela
#sirovaishrana 

Nenad Novakovic