Poslovica kaže: ko veruje u snove lovi vetar.

a ja volim taj vetar sa juga što noću mi se mrsi  u kosi, volim i kišnu kap što trepavicu mi rosi

volim i snežinku što mi dlan vlaži i maglu sivu u kojoj ga tražim

volim i Sunce na izlasku i zvezdu Danicu pokraj Lune, volim morski greben što ljubi se sa morem, drvo i zeleni proplanak, volim u polju žito i crveni mak

a poštujem Čoveka u rudniku što zlato mi kopa i onoga što smeće moje nosi, doktora, invalida, decu i onoga što kruh mi kosi

Čoveka što lek za bolest pronađe, onoga što faunu čuva, i Čoveka što za mrvicu prosi

obožavam dete svoje i njegovu ženu,  malene potomce moje i Đurđevak što prerano uvenu

živote volim sve dane tvoje, živote verujem u te snove moje

Ja reč dajem da nadu nikada ne gubim

ako su to bili samo snovi, ne budi me živote dok Njega ne poljubim.