Oči - ko čičkove krunice suve,

                 Pare skrivene - suvo zlato.

                 Nekad je bio čobanin čuven

                 A sada peva o nepovratnom.

 

 

                 A ona starica, lica tavna,

                 Što pred ikonom plače sama

                 Ona je ljubav njegova davna

                 I divan san u livadama.

             

                 Sve je pokrila prašina suva.

                 Ni reka nema, zorina luka...

                 I samo štap što ga čuva

                 Krije još eho negdašnjeg zvuka

 

                 Frulu je njegovu zaboravila,

                 Tuđa mu je - i on joj je stran.

                 Prolazi žurno, i na vratima,

                 Kopejku mu pruži na dlan.

 

                 On je u oči ne pogleda -

                 Zašto buditi tugu time -

                 No samo krsteć se, glava seda

                 Tiho prošapće njeno ime.