Odškrinuta vrata

 

Uvijek je dobro

kad' naiđem na tvoja

odškrinuta vrata.

Ovlaš pokucam

i već sam unutra,

gdje me čeka

šalica tople kave,

magnolija

i bijelo kamenje s Drave.

 

Kucam i na druga vrata.

Rijetko se otvaraju.

Nema iza tih vratiju

ljudi,

što sanjaju san javora,

kojima se lobelije

plave u očima

a radost tulipana

obigrava oko

njihovih nogu.

 

Pazim da i moja vrata,

ponekad, ostavim otvorena

jer doći će mi Luna

pa ćemo u srebrenim haljinama

plesati po usnulim pličacima

a zveketom grivni

prenut ćemo jata

ružičastih flaminga.

 

Moram ostaviti

odškrinuta vrata

jer iza zatvorenih trepavica

odzvanjati će akordi

Segovijine gitare

a dvanaest malih kolibrića,

molit će za mene.

 

Ako ne ostavim

odškrinuta vrata,

kako ću naći sebe?

Ostati ću zaključana,

zapretena, zaboravljena

a ja samo želim

da oćutim miris ljiljana

zapasanih mi oko struka.

Javorka  Pangerčić