Mogu pronaći znanje u knjigama i sreću u trenucima,

Mogu se odvojiti od sebe i onog unutarnjeg ludila,

Al ne mogu ti objasniti svjesnost misli i njihovu moć.

 

Misli idu gore-dolje, okolo naokolo, posvuda su.

Dolaze do mene i tvoje, njihove, vaše, svačije.

Ponekad su tužne, vesele, zanimljive, nadasve drugačije.

 

No kada uvidiš čije su čije,

separiraš ih, odvojiš, seciraš,

i točno znaš što je istina, a što nije.

 

Zato laganje ne može trajati dugo,

iluzije se gube, blijede, nestaju

Vrijeme prođe i maske počinju da padaju.

 

Možda bi se mogao sjetiti toga,

idući puta kada mi nešto sakriješ ili slažeš.

Mogao bi biti čovjek pa da mi u lice istinu kažeš.

 

Nisam ja ni bolja, al ni lošija od tebe.

Mada to nije ni bitno, jer i mi smo ti koji smo nebitni.

Puno veće stvari će nam se dogoditi, kada budemo barem prividno bili slobodni.