GOLEMI PAN!

Povorka aveti ide i zemljom našom tumara,
I sinje padaju magle, zastiru čovječji dan;
Iz srči hrastove ali sila još izbija stara,
Još vrela ključaju, jošte duga nam oblake šara,
Još žive golemi Pan!

Već davno sedmera vrata pukoše, i nasta veče,
I crni strahotni bik je mučeći banuo van,
Al ovom tužnom arenom dugo nas goniti neće:
Za tvrde rogove njega već drži golemi Pan.

I bit će kratka im borba žestoka, očajna, ljuta;
Sve svoje napet će žile kozonogi, sedam će puta
Riknuti mrkonja, te se povalit skrhana vrata;
I Pan će baciti frulu, latit se lire od zlata.

Ko rijeka buknut će pjesma iz onih širokih grudi.
I pjesma ona će gromka jeknuti zemljicom:

„Ljudi u meni živete, a ja u vašim žilama brekćem;
Kad srce bolno vam pišti, u vama satirski drekćem;
Opijam dahom vas svojim, što vonja puti i vinom,
Dražim vas svirepom silom, dragam vas tajnom milinom.
U meni vi ste, a ja sam u vama; nema tih sila,
Koja će iščupat klice iz moga plodnoga krila!

Kalupim, gradim i motam; drobim i pregršti pune
Atoma živijeh bacam na sjajne sunčeve strune.
Titrajte, pjevajte, sjajte na harfi Helija boga!

A kada žice te puknu sred dana dalekoga,
I ja se trznem, al zahman
Vedar, sve motreći sjenu što k njemu šulja se bljeda,
Bijelim ogrnut plaštem na tronu blistavog leda,
Zadnji će umrijeti Adam!

Povorka aveti ide i zemljom našom tumara,
I sinje padaju magle, zastiru čovječji dan;
Iz srči hrastove ali sila još izbija stara,
Još žive golemi Pan!

VLADIMIR NAZOR