LJUBAV

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i
pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane
mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim
juni,
i nemam obične sreće i nemam obične
grehove.
Podeliću sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku što se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili
uzglavlja.
Svejedno lepo je nemati plan.
Lepo je ne biti ni činovnik ni doktor.
Uputi
telegram mom ocu: "Postoji tužna
divota
vaš sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od --života..."
Zavoli trag moga osmeha na rubu čaše,
na cigareti,
i blatnjav hod duž ulica koje sigurno
nekuda vode.
Bićemo suviše voljeni ili suviše
prokleti.
Budi uz mene kad odem.

(M.Antić)