Sivo sumorno nebo,
Niotkud sunca zraké.
Bio bi izgubljen dan,
da ga ne spasiše,
šarene cirkuske trake.

A pod cirkuskom kupolom,
životinje,klovnovi
i akrobate.
Zabave ima za sve;
za sretne,bezbrižne i
za one nesretne,koji pate.

A na kraju baš svi odoše,
sretni i veseli kući!
I ne pomisli nitko
da li će grom iz oblaka
sivog ,svom silinom
negdje pući.

Tako i ti,kad imaš
problema puno,
i oko tebe sve samo
sivo i crno,
u svojoj glavi u
toj cirkuskoj areni,
sve na pozitivno okreni.

Jer i kad ti se čini,
da je sve ružno, loše,
da negativno zrači,
opet sve može
na dobro izaći.

Pa i oblak, tmuran,siv,
kišu donese.
Vodu,dakle,upravo nju,
tako neophodnu da,
život dalje ponese!

I nije važno je li oblak
crn,siv ili je bijel,
jer kišu lije.
Važno je samo
da ožednjelog spasi,
dá mu vode da pije.

Sifi 02.03.2008 Autor:Bruno Nikolic

http://nibruno.blog.hr