Šaputala sam...

Bojala sam se da ne pokvarim

Mir koji je bio oko mene

Samo Tvoj glas sam željela čuti

I samo Tvoje ime dozivati,

Samo se Tebi moliti i

Kod Tebe sakriti.

Činilo mi se da nisi čuo.

 

Onda sam govorila normalnim glasom...

Objasnila Ti lijepo sta mi je na duši,

Ispričala Ti šta me sve boli,

Čemu se nadam

I šta želim.

Činilo mi se da nisi čuo.

 

Zatim sam vikala...

Zašto me ne čuješ?

Zašto mi se ne obratiš?

Zašto mi ne pružiš ruke?

Činilo mi se da ne čuješ.

 

I tada, kada sam se opet spustila

U tišinu

Kada sam predala Tebi

Svoje uši i svoje srce

Znala sam...

Čuo si me uvijek

Slušao si me uvijek

I vodio si me onako kako treba

 

Sada, skrušeno molim za oproštaj

Jer posumnjah u Tvoju ljubav

Jer posumnjah u Tvoju odluku.

I spokojno se predadoh Tebi.