Osećaj gladi čoveka primora da si pripremi hranu. Servira, opusti se, počne jesti, oseti užitak. Malo zastane pa nastavi, dok ne dođe do grla i obično doda još jednu žlicu. Tada odmakne tanjir od sebe zavali se u stolicu. Više nije gladan, naprotiv presit je. Taj trenutak sitosti ga uleni, više ne misli na hranu, čak šta više gadi mu se. Ne ceni je.

Tako čovek i sa svim drugim osećajima radi. Želi postići sitost u svemu, ljubavi, veri, odnosima sa ljudima, duhovnosti, zabavi...

A kada uspe dostići zadovoljstvo ono kratko traje. Zaboravi koliko truda je uložio za to, pa počne tražiti nešto novo i opet daje sve od sebe da to i ostvari.

To je karakteristika onih ljudi koji ne znaju šta hoće. Jednostavno ne nađu "ono nešto". Dok je mlad "odlaže" na neki način za kasnija vremena u nadi da će jednoga dana.....Na putu do tog dana, poseže za svim i svačim tražeći podpunost. Isprobava raznorazne metode, sluša, upoređuje se, veruje u sebe, sumnja, podcenjuje se, ali od želje po zadovoljstvu ne odustaje.

Ne zna naći zlatnu sredinu. Želi vrhunac u svemu. Primer, duhovnost. Nije mu dosta kada savlada tehniku meditacije, koja mu služi da odmori telo i duh i da mu to bude sastavni deo života. Želi više. Želi "prosvetljenje". Ne zna se zaustaviti. Primer, ljubavi. Nije mu dosta kada voli i oseti ljubav, koja mu je i glavni pokretač u životu. Želi više. Želi nadmoć nad drugom osobom. Ne zna se zaustaviti. Primer zabave. Nije mu dosta kada oseti veselje. Ne zna se zaustaviti. Želi još veću zabavu....I tako u svemu. A sa tim što stalno stremi za nečim višim, počne praviti greške, ruši ono što je imao što je izgradio za sebe i dođe do razočarenja.

Onoga momenta kada je posle nekoliko isprobanih jela pronašao i osetio da je to jelo koje mu donosi užitak, ne dodati zadnji zalogaj, ostaviti prazan prostor toliko, da se poželi i sutra to skuhati.