Koliko je lako prihvatit istinsku odgovornost za svoj život i sudbinu?

I tu đavolje-heretičku spoznaju-činjenicu da sve u svom svijetu kreiramo sami..

Sve sve sve sve..

Počevši od situacije u kojoj se rodismo il nađosmo. Samo rezultat nekih prijašnjih kreacija..izbora..čijih? naših naravno..tvojih buraz..

Bilo bi lijepo i lijeno da su sve to samo pomodne fraze jelde?

Dajte mi vanjskog neprijatelja.. ma lako ću se ja s njim obračunat..malo će biti kukanja, povlačenja, pregrupiranja al onda se zna..

nahebaćeš kad-tad mrski neprijatelju..!

Jer...obrambeni rat obično završi hepiendom. Po branitelje jel..

Svoje nedamo tuđe nećemo.

A stvari stoje tako da bi baš trebalo dati to „svoje“. Bacit u vatru pa nek se razloži i vrati tamo otkud je i bilo posuđeno.

Svoje, naše? Otprilike kao i vjetar koji nam prolazi kroz prste..

Sve te naše mane il hranjene iluzije nisu ništa drugo nego posuđene knjige iz knjižnice.
Pročitaj, prožvači, shvati lekciju i vrati knjigu. I ne posuđuj istu više. Jer lektire ima fala bogu ko u priči, a priči nikad kraja..

Nikad? Nikad ne reci nikad..

Dakle s okupatorima bi lako.
Ma bili to partizani, ustaše, ljudi, ljudožderi, zvijeri, sistemi, prolaznost vremena, nepravedni Bogovi, iluminati šta ti ja znam..

Al navalit na samog sebe? Na tu finu, mesnatu, debelu, galofagom uhranjenu guzicu.
Od tog pustog naslanog i slojevitog celulita nije lako doći do kosti. A vele da su prave informacije upravo tamo. U kostima.

Pa prihvatit i zajašit tu grbavu i neprivlačnu istinu da....

Tko god i što god te u životu naguzi sam si se naguzio..O da..
I nije uopće bed. Prihvati to.
To i jest početak tvoje prave karijere.

Al dosta grebuckanja po himenu.
Nije poanta da se bezveze potucavaš..

Nego da tucaš i tucaš samog sebe dok se konačno ne protucaš..

OK, malo se i propucaš pritom..
Neki skroz ukrivo guraju pa nasilu glavićem lupaju..
Pa prolupaju, jasno..

Ne uspije se odmah. Iz prve. Majstorstvo tucanja dolazi s kilometražom.
Od junfera do pravog meštra, ima se šta tucat.

A nekima se uopće ne diže na tucanje samog sebe.
Pomire se valjda i zaplivaju s iluzijom da su prema sebi erektilno disfunkcionalni i amen, pa o glavu kamen. Il obrnuto.
Bilo kako bilo, oni zapravo vole i žele da se njih kakti praši. Pa ko mačke urlaju pritom.

Svatko tko ovo pročita reći će..Šta ovaj melje..Ma ja to sve znam..

Ma znaš klinac..

Da znaš bio bi u orgazmu non-stop. Zapravo, na onom slatkom rubu istog (mmmm)

A ne ovako bratac..kao vječna žrtva nekih tuđih silovanja..
Koja kad ima malo mira i kad silovatelj ode drugim poslom povremeno masturbira.

Misleći onda, kroz tu mrvu strasti, da je to valjda vrhunac koji ti je dan..
Ma kozmički seks, ni više ni manje..

A u pauzi između silovanja i onanije, plač i samosažalijevanje.
Jer ipak ti vrlo dobro znaš da to nije to.

Kreni buraz s pravim tucanjem.
Ne tucanjem drugih, to je druga, još gora varijanta masturbacije.

Tucanjem najmesnatijeg sebe.

Napali se, primi alat u ruke i samo hrabro. Neka traje koliko treba. Neka i zaboli, uživaj.
Nemaš šta izgubit, ovdje svaka kuglica dobiva. I neka te ne bude strah da se napumpaš.

To što onda urodi plodom..
Iskreno, golo, ko od majke rođeno...

To si zapravo TI.

I onda dobrodošao..
Rodilište će biti u ekstazi. Puno njih će ti se veselit.
ON najviše. Glavni poroditelj.

No ne skačimo pred rudo..

prije svega toga....

Ugodno i plodno tucanje ti želim ;-)