Šta se dešava sa čovečanstvom, sa čovekom, da je postao nezadovoljan a to prouzrokovalo u konačnom i opšti haos u svetu.

Nezadovoljni bogati, siromašni, srednji.. nezadovoljna omladina. Svo nezadovoljstvo prenosi se i na decu. Bogati pošizili, siromašni žele postati bogati, srednji kukaju neprestano, omladina bluzi, dečica posmatraju sve to i polako i oni usvajaju to nezadovoljstvo. Nikad više hrane, odela, automobila, putovanja, o stvarima u domu da se i ne govori...stresiranja sve više...pa čak razlog...kao briga o onima u Africi i nasukanim kitovima.

Najtragičnije je što su se pokvarili međuljudski odnosi. Došlo u pitanje prijateljstvo, drugarstvo, susedski odnosi. Sve manje poverenja jedni u druge. Svuda i svako o tome priča i traži krivca u drugome...."on" je "oni" su krivi. Ko?

Osobno nezadovoljstvo se umiruje time, da se drugoga kritizira, napada, vara i samo za kratko vreme "umirilo". Epidemija nezadovoljstva. Žalosno je što nekadašnje "materijalno" nezadovoljstvo, želja po što većoj dobiti sve više preuzima duhovno siromaštvo. I čim više se na tome radi, kao da je efekat suprotan? "Mudraca" i knjiga nikad više na tu temu a tuge, stresa, depresije sve više. Gunđa se, zanoveta, upire prstom u druge...

Nekada se radovalo najobičnijim stvarima. Najžalosnije je zbog dece. Nekada su bila sretna nasmejana i bez igračaka. Igrala po dvorištima, potukla, pomirila...odlazili jedni kod drugih...Danas igračaka kao u priči...zanimljive samo kratko vreme...kupuju se nove i nove, bacaju u kontejnere ili dele siromašnijoj deci...vrata se sve više zaključavaju za susedovu decu..rođendani se slave u slastičarnama sa pozivnicama...Danas dvorišta skoro prazna (bez obzira na to da imaju svoje obaveze i nametnut dnevni život) Stoje po balkonima, zabiti u kompjutere...sve ređe se čuje njihov smeh..I oni već govore o stresu, opštoj situaciji..umesto da izžive vragolije detinjstva.

Ko je kriv? "Oni"? 

Stani čoveče! Umiri duha! Pojednostavi život! Duhovnost neka ti bude Sveta knjiga, večera sa porodicom. Budi zadovoljan i odživi život u dvorcu ili šatoru. Jer i ako se preseliš iz šatora u kuću opet nećeš biti zadovoljan...dograđivaćeš još jednu sobu...još jedan sprat.

Nauči se ponovo smejati, družiti, verovati susedu, prijatelju... pa iako te prevari oprosti mu i pruži ruku, pa će i on tebi pružiti, kada ti budeš prevario. 

Koliko god izgleda komplicirano ipak je jednostavno. Svako neka pođe od sebe.