..put je zbog nevremena trajao skoro 5 sati...al' čim se pojavilo sunce, pred mojim očima ukazao se nevjerovatan prizor

...indijansko selo.... s stupom za mučenje ispred šatora :-)

..a okolica?...pa kuće iz prastarih vremena...

u kojima volonteri uređuju "apartmane" za goste, koristeći pri tome prastare postupke bojanja

 - a što ćete danas raditi? - pitao me Božidar Jerković

- a gdje su konji?

- joj, eno onog mladića! Uletio je u susjedov vrtal! Hoćeš li  ga izvest van?

...bila sam presretna ležernošću pristupa...i odo ja po mladića...a on pase susjedovu livadu ...povlačim i potežem...ne ide... počela sam mu pričat...ne sluša me... i tad sam stavila svoju cipelu ispod njega da ga ometem u hvatanju trave...a on je mrtvo-hladno počeo past moju cipelu...

- joooj....dajte da Vam pomognemo - dotrčali su volonteri (i s ponosom zaključujem da su imali isti pristup kao i ja)

a konj...kao konj...stao mi je na nogu!

- popravilo se vrijeme i idi u šumu pronađi konja - rekao mi je opet Jerković - ne brini se da ćeš se izgubit. Ako se izgubiš naći ćemo te

...i stvarno...prekrasna šuma...nigdje blata ...pa ništa ne odaje da je bio pljusak prije sat vremena...kad na jednom proplanku, prekrasni konji

...ovo je meni preveliko za jahanje...ne mogu se ja na to popet!

...bolje da malko odmorim!

...ali Lika je Lika...i već je zahladilo

- Ostanite na večeri! Zaradili ste je - više puta nas je ponudio ljubazni domaćin... koji nam je odgovarao na sva naša pitanja u svezi ekološke proizvodnje krumpira...pokušajima i pogreškama... dok sam ja uživala u dimu logorske vatre razmišljajući o tome da propuštam puno jer nemam vreče za spavanje za ostat u šatoru...a oni će večeras oko logorske vatre peč kukuruz netom ubran sa susjednog polja...

Ako Vas put dovede u Donje Pazarište, obvezno navratite