Stvarno je teško ostat normalan.Moja baba vrti svoju priču ...a babo moja ča ću ti ja...Težak život,boli me ovdje,ondeje, niki me ne voli oni tamo prokljeti stalno viču...  babo neznam vam je niš.

Bitke se vodu konstantno,nema mira ispod plahti.

Što manje ljudi to bolje,ovaj mjesec mjesec odmora i rika lava dok spava.

Sutra, šta me briga za sutra.

Vidiš ,i ja vidim svuda ista priča,

Dogodine uz pomoć , biće druga priča.

2.

Parlament,nevolin ga ni malo.

Utakmica danas,neko će nekoga da obrsti,joj što volim kad se narod vesli.

Mrzim narod ,mrzim i parlament i one tekliće tamo.Svaka čast konobarima tamo u kantini želim im dobru manču.

Joj,kad će starost.

Želim bit penzioner,lagana šetnja i koja  pričica,malo vrtla i ono zdravlje i sl.

Za kraj.

Nije zlato ni srebro ni zlato već je zlato što je srcu drago.

Peace