Trebaš li snage,

  za svemir u jednom poljupcu

 osjetiti

  i zagrljaj tame

  u rukama vatre

   bezvremene osjetiti,

   moraš otkinuti svoj

   prijanjajući, samoljubeći

  ja,

   koji se poput školjke,

  priljepka,uhvatio

   za stijenu duše tvoje..

   Trebaš biti,

   i zaboraviti na ono

    što bi htio da jesi

    biti ono što

   tvoja duša

    vapi da bude..

    A ona zna što hoće..

    Znaš li ti?

    Igre u dubinama

    ne mogu to biti

    ako nisi spreman

    predati svoju smrtnost

    svoje nametnute obzire

    i okvire krute

    besmrtnosti

    koja te želi plamenom

    obuhvatiti...

    Ti, koji bi htio

    a zastaješ

   u koraku

   i vraćaš se

   odluči..

    U oceanu koraci

   ne postoje,

    samo dah

    ljubav

    i pjesma..

   Moraš samo odvažiti

   srce svoje

   i biti ono

   što dubine

   od tebe očekuju..

  

   (posvećeno onima koji bi željeli biti..a nemaju snage..)