5.  dan

Dve stvari, naime ljubav i meditaciju, takozvane religije su uvek razdvajale – ne samo razdvajale i delile, nego jednu drugoj gotovo učinile suprotnom. Religije su vekovima ljude učile ovome: „Ako volite propustićete meditaciju, zato napustite sve svoje ljubavi, preselite se u manastir, nemojte da se ženite, postanite kaluñer, izbegnite ljubav, bežite od nje – samo tako ćete moći da se posvetite meditiranju.” To učenje traje vekovima. „Ako želite da upoznate drugu dimenziju ljubavi onda praktikujte meditaciju.”

Tako religiozni ljudi dele svet; stvorili su neku vrstu šizofrenije. Pravi problem je u tome što su čoveku potrebni oboje i ne može da bude zadovoljan samo s jednim. Postoji određena potreba za ljubavlju, a isto tako određena potreba za meditacijom. Ljubav je kao izdisaj; vaše energije se oslobađaju i susreću s drugom osobom. Meditacija je udisaj – vaše energije ulaze u najdublje delove vašeg bića. Najpotpunije živi čovek koji je bez ikakvih sukoba sposoban za oboje. Budemo li mogli da čoveka učinimo svesnim ovoga, automatski će nestati 99% problema iz njegovog uma.