22.  dan

Molitva je cvet, pravo cvetanje svesnosti. Od toga ne postoji ništa uzvišenije; molitva je himna ljubavi. U njoj se oslobađa miris.

Čovek molitve je čovek prave ljubavi. On je pravi zaljubljenik u egzistenciju. Ceo njegov život je ljubav. Svaki trenutak je radost, jer svaki trenutak donosi iznenañenja, daje velike poklone. Trenutak nikada nije prazan.

Zbog svoje zaslepljenosti mi ne vidimo tu lepotu. Muziku ne možemo da čujemo jer smo gluvi; a zapravo je svuda oko nas muzika i okružuje nas lepota. Da biste to iskusili morate da se uzdignete na viši nivo.

Seks je energija koja se kreće naniže. On deluje po zakonu gravitacije. Privlači ga zemlja. On je zemaljski, fiziološki, biološki, hemijski. Nauka može da ga izučava, jer je dostupan naučnim metodama. Seks je materijalan.

Ljubav je uzvišena. Ona je tačno u sredini izmeñu seksa i molitve. Deo nas je dostupan svim ljudskim bićima, dok drugi deo ulazi u vreme i dostupan je samo onima koji započnu da istražuju svoju unutrašnjost.

Prvi deo, koji je dostupan svim ljudima jeste nesvesnost. Drugi deo je svesnost. Kada ljubav postane svesna, tada ćete po prvi put da iskusite nešto što je izvan gravitacije, što ne silazi, nego se uzdiže.

Treći deo je molitva.

Seks silazi, ljubav se uzdiže, a molitva ostaje. Molitva je stanje bića. Seks je kretanje, kao i ljubav; oni se kreću u pravcu dva suprotna pola. Molitva je nepomična tačka; ona je bez pokreta, bez putovanja, bez hodočašća. Naprosto postojite.

U tom potpunom miru, dok postojite, postaćete toga svesni. Celi život će da bude ispunjen božanskim, koje nećete osetiti samo vi, nego i vama bliski ljudi, kao i oni koji vam se otvore; oni će osećati nešto neobično, tajanstveno, čudesno. Okusićete nepoznato. U tim momentima ljudi bi mogli da postanu svesni odreñene aure oko vas. Ona je miris molitve.