7.  dan

Biblija, Kuran, Vede nisu prava religija jer su one samo reči. Naravno da su i Mojsije i Isus bili religiozni i veliki proroci Veda su okusili religiju jer su bili tihi ljudi – ali u trenutku kada čovek progovori o svojoj tišini, ona postaje reč i gubi svu istinu.

Tišina je neizreciva, uopšte o njoj ne može da se govori. Da, postoji način njene komunikacije – o tome se radi u sanjasu. Usklañivanje s nekim ko je u tišini učiniće i vas tihim. Samo harmonizovanje s učiteljem izjednačuje učenika s njim. Samim sjedinjenjem sa svojim učiteljem učenik upija duh ne čineći ništa. Ništa se ne govori, ništa se ne čuje, ali se prenosi plamen.

Prava religija je uvek nemo prenošenje, izvan reči, izvan filozofa. Zato istinsku religiju mogu da iskuse samo oni koji imaju prosvetljenog učitelja; nekog Isusa, Budu, Zaratustru, Lao Cea, ali ne uz pomoć reči. Uprkos tome šta su Budine reči, u momentu kada se izgovori nešto neizrecivo, to postaje lažno. Morate ući u nemu komunikaciju s izvornim, živim učiteljem.

Jedina definicija izvornog živog učitelja je da nikada nije tradicionalan, nego je uvek buntovan. Ovo može da bude linija razgraničenja; uvek kada negde naiñete na tradicionalnog sveca taj je lažan, inače ne bi mogao da bude tradicionalan. Sam bunt je duh istinskog učitelja - čist bunt.

Napokon, biti učenik nekog ko živi u tišini jeste jedini način da se okusi religija, da se ugleda religija; tada svakako možete da započnete traganje za njom u sopstvenoj unutrašnjosti. Međutim, prvi zrak, prvi podsticaj, prvi šok koji će vas probuditi mora da dođe od učitelja; inače možete zajedno s njim da odete na spavanje još mnogo života. Gde god naiđete na živu tišinu, pijte iz tog izvora. Jedini način da iz njega pijete jeste da otklonite sopstveni um jer ne možete da se prepirete s tišinom; ili snažno s njom da se srodite ili niste sposobni da je shvatite. Ovde nema rasprave. Ona se ne može dokazivati niti poricati. Ovde je logika apsolutno nemoćna.

Ovo je pitanje ljubavi, a ne logike… pitanje srca, a ne razuma.