''...- što sam s tobom, promatrao bih te kako spavaš, pokrio bih te nježno i zahvalio Gospodinu za tvoj dragocjeni život

- otpratio bih te do izlaznih vrata, zagrlio bih te i poljubio, pozvao bih te da to još jednom učinim

- slušao bih pomno tvoj glas, ugasio bih televizor, odložio novine i svu bih svoju pozornost usredotočio na tebe. Zapamtio bih ton tvoga glasa i boju tvojih očiju...

- pustio bih da pjevaš i sam bih pjevao s tobom i rekao bih ti da još jednom zapjevaš

- svaki bi mi trenutak bio važan. Ne bih se brinuo za tanjure, za dvorište, za novac. Poželio bih da zauvijek ostanem s tobom

- učinio bih sve da budeš sretna. Spremio bih ti najdraže jelo za večeru, uzeo bih slobodan dan da budem s tobom. Ne bih se trudio da skupim igračke i da popravim krevet. Pričao bih ti koliko mi značiš, koliko mi je stalo do toga da dođeš u raj. Rekao bih ti da se ne bojiš, da budeš jaka. Govorio bih ti da te volim, smijali bismo se i prebirali po najljepšim uspomenama

- čitao bih s tobom Bibliju i molio, zahvaljivao bih Bogu što smo se susreli i što se na tako divan način brinuo za nas

- plakao bih, jer bih želio više vremena provesti s tobom.

Kad bih znao da je to posljednji put...

Uopće ne znam kad će biti posljednji put. Pomozi mi, Gospodine, da pokažem ljubav svima koji su stvarali moj život, ovo može biti posljednji put da smo zajedno.''

 

Bruno Ferrero