''Ponosni ljudi, prirodno, često stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaže da podnesu svako stradanje.

Naprotiv, sujetni ljudi se i ponižavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspijevaju u tome, jer sujeta se, kao ćudljiva žena iz lošeg društva, odjednom okreće i prebacuje im ono što su zbog nje učinili.

A oholost je slijepa, bez dan; nju nije nikad nitko nahranio, i ona zna samo reći: "Još, još!"; što joj više daješ i žrtvuješ, ona samo odlučnije i glas nije traži još više.

Ponos drži, hrabri i pomaže čovjeka na njegovom putu, sujeta mu truje život, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu
pojede cijelog čoveka, zajedno sa njegovim darovima i uspjesima, i, nezasićena i nezasitna, traži odmah novu žrtvu.''

Ivo Andrić