Ne znam koji je stručni naziv, radi se o aparatu za punjenje akumulatora, punjač ili ispravljač.

Mada mi je auto u garaži, a akumulatoru tek druga godina, - 27, koliko nam je bilo dva-tri dana, učinilo je svoje.

Ispraznilo mi akumulator načisto.

Probam, on zakrklja, i - ni glasa više.

Tražio ja ispravljač, pitao levo- desno...

Jedan komšija pozajmio nekome, drugome se pokvario...

Šta ću drugo, kao čovek na duhovnom putu - počnem juče u toku dana da primenjujem duhovnu tehniku za privlačenje punjača u svoj život.

Sednem na stolicu, takozvani položaj sedenja u stolici sa naslonom.

I počnem da vizualizujem: Klint Istvud, iz filma „Dobar, loš, zao“, zvoni na vratima, sa tompusom u ustima i sa crvenim ispravljačem u rukama. Poznata figura, sa velikim šeširom i šarenim ogrtačem. Kaže na engleskom koji ja ne razumem, ali telepatski primam njegove informacije:

- Stranče, tebi je potreban ispravljač?

Vizualizovao sam nekoliko puta ovaj film juče, i - šta se desi večeras?!

Ja čistio pred garažom sneg. (Već je dosadno ponavljanje ovog zimskog dekora, no, kako da opisujem kako sam čistio jesenje lišće, kada je zima!) Već sumrak. Zaspale one ptice koje sam uzalud vrebao na Valentinovo, da će učiniti ono što se od njih očekuje da rade na Valentinovo.

Kad, prolazi jedan moj učenik, uzanom stazom u blizini.

Neočekivano, počne on da se žali na hladnoću, na sneg, na niske temperature.

Inspirisan njegovim žalbama - ja ga zapitam: poznaje li neke dobre ljude koji imaju ispravljač za akumulatore.

On: dobre ljude je danas teško naći, ali - ispravljač on ima, tj. njegov otac.

Ja se zapanjim: bilo je dovoljno da samo jednog dana vizualizujem ispravljač, i - on već uplovio u moj život.

Ovaj događaj mi je pokazao da je tehnika vizualizacije moćna.