Ovo je priča nepoznatog autora nastala u travnju prošle godine. O njezinoj dalekovidnosti i autentičnosti prosudite sami.

Ide Mujo s prskalicom po selu i prska po putevima, kućama, vrtovima, štalama, njivama .... Ljudima to bilo čudno, pa su pozvali policiju.

Pita njega policajac - Jel Mujo, što ti to prskaš uokolo ?

Odgovori Muji - Pa, prskam sredstvom protiv krokodila.

- Ali, ovdje nema krokodila ! - odvrati iznenađeno policajac.

- Pa, naravno da nema, kad ja prskam !

Na to reče policajac - Onda ću ja napraviti da to bude obavezno, da svi moraju prskati jer ne bi bilo dobro da nam ovdje dođu krokodili i pojedu nam djecu.

Nije prošlo dugo i cijelo je selo kupovalo od Muje sredstvo protiv krokodila i prskalo selo uzduž i popreko. Osnovan je i krizni štab koji je davao mjere o provođenju i praćenju prskanja kojih su se svi morali strogo pridržavati pod prijetnjom kazne.

Mujo se uskoro od prodaje tog sredstva protiv krokodila jako obogati i postane tajkun. Još je dobio i orden za zaštitu djece. Čak je i na ulazu u selu osvanula tabla - Mujino selo, prijatelj djece.

Nekomu je to sredstvo koje je Mujo smućkao uništilo kukuruz, nekome ubilo kravu, nekome je dijete oboljelo od neke čudne bolesti, ali sve je to, naravno, bilo puno, puno manje štetno nego da krokodili pojedu djecu.

I nitko nije smio ništa posumnjati, a kamo li pitati ili istraživati jer bilo je nepobitno da otkad se u selu temeljito prska, nije viđen niti jedan jedini krokodil.

Svaka sličnost sa stvarnim i aktualnim događajima je slučajna.