Kao i svake godine pred kraj godine :) na ulici, u marketima, tržnici, na radiju...pitanje: gde ćete dočekati Novu godinu? Tim pitanjem neke razžaloste... neke raspaaaaale a konačni odgovor kod većine od vajkada: doma jer......

jedino mladost nađe rešenje. Tako je i pravo.

Po drugoj strani, svi aranžmani za Tenerife, Pariz, London, Antaliju....rasprodani. Tako je i pravo. ko ima neka si priušti...jer i ja sa sićom u džepu sam ako ne na Tnerifima :) dočekivala u Molu  a raspoloženje nije bilo ništa drugačije od tamo negde daleko.

Nema te krize koja može sprečiti našeg čoveka, da se baš na taj dan ne oraspoliži pa makar bila na stolu lončina pasulja. I beskućnici se za to veče okupe i uz pola litre više, nasmeju, nazdrave i kako se kaže u našem narodu: već nekako ćemo.

Najveći problem je kada se nema volje, to može biti kriza. Istina, postoji razlog i to, da jednostavno se ne vidi više smisla provesti najluđu noć u gužvi.. niti sa nekim sa kojima se inače viđa pa paše čoveku da uz program na tv ili radio..(koji je nekako zanemaren a imaju tih dana veoma dobar program)..uz neku dobrotu sebi pripremljenu.. a u ponoć uz gutljaj penine sa voditeljima nazdravi, a onda čeka da mobi zazvoni i jave se raspoložena naša deca, po koji prijatelj ili sused sa šampanjcem u ruci zaželi sve najbolje.

I tako od iskrice koja se ponekada i kod starih upali, poželi ili proba da za tu noć ipak ne bude sam..u nekom momentalno raspoloženju prihvati nečiji predlog ili sam predlaže gde i kako...a u nekom drugom raspoloženju predlaže, da se odustane i to jedva dočeka..a nekom drugom prilikom je isto tako prijatno.

Ukratko :) hoću reći, da je jedna majušna grupa penzića odustala od zajedničkog dočeka Nove 2015.g... 15 km tamo negde daleko od doma :) jer je to bez veze :)

No za 2047.g. smo se zavetovali da ćemo biti te lude noći zajedno:)

Na ulici izbegavam reportere sa mikrofonom... a i ne bih smela reći za ovo gore da ne čuje penzijski zavod pa da mi spreči to vesleje 2047.g. :)

već nekako ćemo.