Nadam se da ćeš imati vremena protumačiti i ovaj moj san. Unaprijed Hvala...

Sanjala sam da sam u bolnici, na sebi imam neku narančastu spavaćicu i ležim u krevetu, ali nisam bolesna. Pored mene sjedi neka starija žena sa troje djece - dva djecaka i manja beba i razgovaraju na nekom stranom jeziku, kao ruski, jedno od djecaka leži kod mene. Kraj mene je i moja dobra prijateljica, i žena odlazi i ostavlja malu bebu koja spava i da je mi poslije nahranimo. Ja izlazim iz svoje sobe i gledam kroz prozor i vidim svoje prijatelje sa fakulteta, a prijateljica trči iz sobe prema meni i govori da je pokušala da nahrani bebu i da je mrtva, i ja dodjem do bebe, uhvatim je za ruke u beba ne mrda. Počnem trčati po bolnici i vrištati, dozivati doktora i naizad ga nedjem i on otrči bebi i pocne da je oživljava, a ja nisam mogla da uđem u sobu već cekam ispred i samo čujem kada govori da je počelo da kuca srce... I tu se probudim.