Ne znam u čemu je problem, tj. gdje je problem i ima li problema uopće? Ponekad, zaprvo...često mi nije jasno. Postoje ljudi koje ja volim. I koji su mi dragi, s kojima želim ostati u kontaktu. I trudim oko tih prijateljstava koja su mi zaista draga. I naravno, obično mi netko odozgo uvijek pljusne šamar. Ili se ja sama udaram? Ne razumijem. 

Ovo ljeto sam se nalazila s dragim prijateljicama. Bile smo na sladoledu i pričale smo. Onda je jedna od njih izjavila kako se ja ne javljam, kako sam ja ta koja ih je zaboravila. U redu. Dakle, u tri smo grada, srela sam nove ljude, družila se često s njima i možda sam i zaboravila. Sigurno jesam. Moja krivnja. Ja je prihvaćam i kritiziram se. Kakva sam ja to osoba pobogu?! I onda se javlja nekakav osjećaj krivnje. 

I razmišljam si tako ja...ok, a zašto se one meni nisu javile?! Dakle, nisam im pala na pamet isto koliko i one meni pa sam ja kriva za to? I nejasna mi je ta cijela slika. 

Ironično, sada sam se odlučila često javljati. Jer sam odlučila truditi se. Ne želim ih izgubiti. Ja se ponašam kako vjetar puše. I jasno mi je to, zato to pokušavam promijeniti. Želim sačuvati ono što mi je drago. No i kada se javim...dođe ono - Ivona, javim ti se kasnije -. To kasnije nikada ne dođe. Opet sam pala u njihov zaborav. I to njima nije nikakav problem. A na mene se svali sve. Pa, jednostavno sam odlučila da mi je dosta. I da to očigledno ne funkcionira obostrano. Pa sam odlučila ugasiti to. 

Čemu taj trud? Ja ne vidim smisao. Po Bibliji, kada ti netko opali šamar, okreni mu drugi obraz. Ali zašto to dopuštati? Osjećati se kriv i jadan, a zaprvo si ti taj koji se trudi. Ne. Dosta je bilo šamaranja. Dosta je bilo ljudi koji me okrivaljavaju za svoja djela. Neću to podnositi, zato što ne moram. I zato što postoje ljudi kojima sam ja važna jednako kao što su i oni meni.

I čitam to što sam napisala...i mislim - vidi je, je tvrdoglavo to biće...i još se visoko drži - no ipak smatram da je bolje tako, nego dopuštati ljudima da gaze po meni, iskorištavaju me i da u masi budem sama. NE!

I jedna zanimljiva misao sa facebook stranice Radio Slavonije :

"Ako očekujete da će svijet biti pravedan prema vama samo zato jer ste vi pravedni prema svima je isto kao da zamolite lava da vas ne pojede zato jer vi ne jedete lavove."