Gledam ga mladog, zgodnog, bahatog i punog sebe i baš se pitam šta li njega dovodi k meni, kad on bubne: "Nemojte se zgražati, ali mene zanima koliko šansi ja imam kod moje punice?"

Gledam ga namjerno "nedotupavnim" pogledom i pitam: "Šansi za šta"?

On se drsko smijulji i bez imalo ustezanja provali: "Pa znate..., da je povalim?"

Iako se nikada ne spuštam ispod neke svoje razine, ovaj put napravim iznimku i jednako bezobrazno upitam: "Šta kćer nije dovoljno dobra, niste se valjda pogrešnom oženili?"

Na to se on uzmuca...počne objašnjavati, da mu je žena mlada i lijepa, da ju voli, ali da često vozi punicu u svom autu, a ona je temperamentna, vrckava i još atraktivna žena i on misli da se ona njemu nabacuje...ja u istom tonu dometnem:

"Nećete valjda nekoga drugog optužiti za svoju bujnu i uzavrelu maštu?"

Ipak otvaram karte, jer i mene zanima pozadina ovog njegovog pitanja...ponovo pronađem svoj normalni glas i počnem mu objašnjavati da ako misli da mu treba promjena, neka to bude netko izvan obiteljskog kruga...otvoreno mu kažem da će, ostvari li svoje maštarije doslovno staviti na kocku svoj brak....riskira skandal i da izgubi obje....i ženu i punicu...

Ne vjeruje mi, maska bahatosti i drskosti mu ne silazi s lica...naumio je to ostvariti i od toga ne kani odustati. Ja ga pitam zašto je onda došao k meni, kad ga moji odgovori neće spriječiti u naumu? On se opravdava da se iz aviona vidi da i ona to žeeli, ja mu kažem da u ovakvim slučajevima, kad klijenti ne žele čuti odgovor koji se otvara u kartama, obično kažem:

"Idi, pa vidi! Samo se nemoj poslije žaliti, živi s posljedicama svojih odluka i poteza".

Slijedi: Kumstvo, prijateljstvo i nešto više...