| KERUM U ŽEMLJI pedera i lejzbača |
| Kerume, ti si pametan, narodski čovik… Tvoja mi je sestra rekla da ćeš zbog EU i ti morat na gej paradu, da ćeš morat hodat među tin beštijama, grom jin muda spržijo! Granatu im u guzicu zabili! Ovako bi jin gućak povadila, odlučna je bila majka lezbijke iz Solina Piše Maja HRGOVIĆ |
 Gradonačelnik Željko sjedio je u konobi Gustirna u blizini škvera i limunom škropio porciju srdela. Kroz prozor se vidio komad oblačnog neba. More je bilo negdje iza. »Ovako san ija kad san otvorija prvi mali dućan… Crni kruv, srdela, koja kap maslinovog ulja… uvečer pura i mliko. I šta mi je falilo? Ništa. Ako sve propane, mogu jopet tako. Otvorit jednu butigicu i lipo skromno od nje živit ka i druga čeljad«, mislio je gradonačelnik, čupkajući prstima komad crnog kruha. No, nije se time uspijevao utješiti. Pred očima su mu, kao zujave muhe, stalo iskrsavali naslovi kojima su mediji sladostrasno izvještavali o urušavanju njegova trgovačkog imperija i zatvaranju trgovina: »Gradonačelnik bez igdje ičega«, »Gigant Kerum na koljenima«, »Kerum će živjeti od skupljanja boca«, »Kerum – luzer«. – A ki da jin to nije dosta, sad me još oće ponizit s paradon pederčina nasrid Splita, promrmljao je, bijesno pljuckajući komadić sažvakane kosti na rub tanjura. Mrzovoljno se okrenuo prema drugom gostu lokala, mladiću kojemu je kosa dopirala skoro sve do remena kupljenog u trgovini rabljene odjeće »Šporki dućan« i koji je glasno mljackao nad svojim tanjurom. Gejevi ne nose dugu kosu – Ej, mali – obrati mu se autoritativnim glasom. – Ha? – Podigne dugokosi pubertetlija glavu sa papirnatog tanjura. Na stolu je držao snop notnih papira u prozirnoj žutoj vrećici s logom trgovine Kerum. To ga je udobrovoljilo. – Oklen si, momak? – Krilo Jesenica. – A, iz Krila… Jesi l ti gej? – Nisan. Ja san metalac. Slušan hejvi metala. – Dobro je, mali… Jesi me pripa. Već san mislija da su gejeve počeli puščat i u ove stare, dobre, neokaljane konobe… Ručak mi je skoro prisija kad sam ti vidija tu kosurinu. Al, dobro je ako si, kažeš, metalac. Toga nan i triba. – Gejevi ne nose dugu kosu – pouči mladić gradonačelnika. – More bit je nose samo transvestiti, al to nisu pravi gejevi, nego onako… – Ma, znan, znan ja to mali. Pa i Thompson je na svojim najboljim spotovima ima takvu dugu kosu ka ti. Lipo je to za vidit, i ja sam nekad svoju pušča… Vidija san ja odma, dobar si ti, jideš srdelu. Peder nikad neće srdelu, janjca, ono šta pošten narod voli, peder će samo one neke svoje soja burgere… – raspričao se gradonačelnik pa pokazao bradom na mladićevu žutu vrećicu. – Ja u mojin dućanin nikad nisan dozvolijo da se drže ta sranja, soja burgeri. Zato mi jih sad bit će i zatvaraju… Peder danas diktira trgovinu – gorko je zavrtio glavom. Dva jarca odgajaju janjca – Volin i ja izist čisburgera – reče mladić. – Al mater mi ne daje dovoljno para, sve mi ode na pokaznu kartu, pa moran jist srdele, ovde su kod škvera najjeftinije. A i mater kaže da ću, ako im izjidem i glave, postat pametniji i bolje učit solfeđo. – Kaki solfeđo? – Sviran saksofon, iden u glazbenu školi »Josip Hatze«. – Lipo. Al i taj solfeđo mi zvuči nekako pederski, ki i kajdanka. Nego, slušaj ti svoju mater i jidi srdele. Znaš kako se reče, bolje srdela na žaru nek peder na gej paradu. U jedan se sat gradonačelnik nakon višetjednog izbivanja morao pojaviti u svom uredu. Sestra Nevenka zakazala mu je sastanak; nešto jako važno. Iako bi on radije u čamac pa na more. Sam sa svojim mislima kao onaj Hemingwayev stari ribar o kojemu je u školi čitao za lektiru. Hemingway je za njega bio jedini pisac vrijedan pažnje. »Pravi, normalan muškarac, piše takve kao tanjur od pizze tanke knjige s puno dijaloga… A ne kupusare od šesto strana ki onaj gej Proust. Ti pederi uvik nešto kompliciraju«, mislio je gradonačelnik, ulazeći u ured. »Jadna li bi bila ta njihova usvojena dica. To je ki da dva jarca odgajaju malog janjca.« Sestra ga je dočekala sa strogim izrazom na licu. – Šta je? – Gradonačelnik se zavalio u fotelju. – Vidin ti po očima da san opet nešto najeba. Ma, briga me, samo da mi je u subotu malo isplovit na more. Daleko od svih pedera, Ostojića i Dežulovića. Izdignut ću se iznad sveg toga ki car Dioklecijan. – Te nan je pedere i donija Dioklecijan – sestra će. – Od njega sve to potiče. Tamo su se po termama ti goli Rimljani valjali jedni s drugin ki mačka s mačkom. Al, šta ćeš, sad je tako kako je, svit je lud. – Nije to od Dioklecijana došlo – uzrujano uzvrati gradonačelnik. – Nego tamo iz Zagreba. Uvik je purger volio popipat drugog purgera, taki je to svit, poremećen. Kaj, kaj, kajdanka!, zajapurio se Kerum. – Kako god. Moramo se prilagodit. Ili propast. Zato san te i pozvala. Uz malo sriće i dobrog spina mogli bi naše trgovačke poslove okrenit na nešto novo i unosnije, i jopet svitu pokazat ko smo mi, Kerumi! Vegetarijanski čavapi Uvečer tog istog dana, Nevenka je gradonačelnika dovela pred jednu kuću od pet katova u Solinu. U vožnji, sestra mu je objasnila: – To je jedna časna solinska obitelj, gori od Ogorja, naši ljudi, razumiš. Al, snašla ih strašna nesrića. Poslali kćer da se školuje u Zagrebu, a vratila im se ki lejzbača. Eno je sad drže na najgornjem katu kuće, da je svit okolo šta manje vidi. – Lejzbača?!, čudio se Kerum suosjećajno. – Je. Gori joj, jadni, donose i hranu… A ta nevolja neće ništa pošteno ni jist, nego samo neke soja burgere bez mesa, vegetarijanske čavape, šta ti ja znan. Jadna joj mater mora to ić kupovat na posebni odjel zdrave hrane u »Tomija«, muku ti njijovu! – Ne spominji mi te soja burgere! – zavapi gradonačelnik. – Zbog njizi san i propa! Pa ti burgeri dođu tin pederin ki krv vampirima… Znan ja, pošlo je još to od Jugoslavije. Pederi su prvi počeli jesti one »Majburgere« šta su jih komunjare dilile priko sindikata. A najviše su ih dopremali nama u Hrvatsku. Tili su da se svi Hrvati propedere, da ne rađaju više novu dicu, da nas nestane. U Zagrebu jin je dobro i krenilo. Al nama u Dalmaciji niko nije moga podvalit »Majburgere« pokraj naše janjetine. Kod mlade lezbijke Kad se malo primirio, udahnuo zraka na suvozačkom sjedištu, gradonačelnik je upitao sestru: – A zašto me vodiš toj obitelji? Njima triba pop da jin istira đavla iz ćeri, a ne gradonačelnik. Nevenka mu nije stigla odgovoriti jer je pred auto izišla očajna majka lezbijke i kršeći ruke žurno ih povela po skliskim, mramornim stepenicama na peti kat. Putem je izbezumljeno sipala bujicu riječi pred gradonačelnika i njegovu sestru. – Eto, Kerume, ti si pametan, narodski čovik… Tvoja mi je sestra rekla da ćeš zbog Europske Unije u subotu i ti morat na gej paradu, da ćeš morat hodat među tin beštijama, grom jin muda spržijo! Granatu im u guzicu zabili! Ovako bi jin gućak povadila – odlučno je zakrenula rukama po zraku. – Ćer su mi uzeli, muko moja priđi na drugoga! Gradonačelnik je zbunjeno pogledavao svoju sestru. Na prostranoj terasi na petom katu dočekao ih je pas veličine teleta; neki mješanac između vučjaka i bernadinca, poduže svijetlo-smeđe dlake. – Kakva je ovo zvir? – Ustukne gradonačelnik. – To je njezina beštija – stane objašnjavati lezbijkina majka. – Dovukla ga je iz Zagreba. Zove ga Feder. Kaže da će i tu beštiju povest na gej paradu! Gradonačelnik i sestra ušli su kod mlade lezbijke i tamo se zadržali punih sat vremena. Nove poslovne prilike U subotu je u povorci ponosa gradonačelnik kroz splitske ulice prolazio držeći se pod ruku s lezbijkom iz Solina. Uz njih je tromo poput tovara kaskao pas Feder. Lezbijka je nosila visoko podignuti transparent na kojem je pisalo: »Ljudi, hej, domaći soja burger polizao bi svaki gej!« Taj je revolucionarni spin osmislila sestra Nevenka, poznata po alkemijskoj vještini pretvaranja nevolja u nove poslovne prilike. Naumila je pridobiti homoseksualce za kupce nove Kerumove linije domaćih vegetarijanskih proizvoda i tako spasiti posrnuli obiteljski trgovački lanac. Lezbijki iz Solina obećala je neograničenu količinu soja burgera, a njezinim roditeljima pak da će im kćerku poslati na operaciju za promjenu spola u jednoj uglednoj klinici u Kanadi. Tako će, rekla je, njihova Ivana postati Ivano. Otac lezbijke na to je otvorio dugo čuvanu bocu rakije i suznih očiju uskliknuo: – Napokon ću dobit pravo, muško dite! Desetak dana nakon gej parade gradonačelnik je na Pjaci naišao na onog dugokosog mladića što ga je upoznao u konobi Gustirna. Svirao je saksofon na ulici kako bi zaradio za neku bolju užinu nego što su srdele. Gradonačelnik mu je u širom rasklopljen kovčeg saksofona ubacio petsto kuna. – Zasviraj mi, mali, na toj svojoj trubi, onu Grdovićevu »Bolje živin nego ministar«! Mladić je trzajem glave zabacio kosu unatrag i iz punih pluća zapuhao u saksofon. |
bglavac
edin.kecanovic
