Nemoj me pokušati shvatiti.

U toj nakani uspjeti nećeš.

Jer skica je to što vidiš.

Pokvarena ploča to što čuješ.

Kažeš voliš me sretnu,lepršavu.

Po čemu vidiš da sam sretna?

Po veselim notama koje pjevam?

Ne daj se zavarati tako lako.

To je samo još jedna obična pjesma.

Davno izučena.

Davno odpjevana…

Od kud ti pravo da se raduješ mojoj sreći?

Od kud ti pravo da tuguješ kad ja sam tužna?

Nastavi svojim putem prolazniče!

Ne zaustavljaj se kraj mog ponora!

Živi svoj mali dosadni život.

Ja sam preveliki zalogaj za tebe.

U mojoj duši je toliko otrova.

Nju vežu čelični okovi.

Ne pokušavaj me izbaviti…

Kasno je!

Zašto mi oči tražiš?

Nema ih!

Samo su duplje ostale.

Prazne…

Umrlo je zelenilo u njima.

Ti ne znaš kako boli praznina.

Kako dušu lomi jedno veliko NIŠTA.

Bježi od mene prolazniče!

Ja sam ti kao kuga.

Sve što poželim voljeti,umire.

Ne želim te ubiti ljubavlju.
 

Nemoj me pokušati shvatiti.

Ni samu sebe ne shvatam.

Zar niko ti rekao nije da

u ponoć ne valja stajati na raskrsnici?!

Ti si stao kao radoznalac

na najvećoj raskrsnici mog života.

A sat polako odkucava ponoć…