POSLEDNJA ŽELJA ALEKSANDRA VELIKOG

„Na samrti, Aleksandar je pozvao svoje vojne generale i rekao im svoje tri konačne želje:

1.    Najbolji lekari treba da nose njegov kovčeg.

2.    Bogatstvo koje je on sakupio (novac, zlato, drago kamenje) treba rasuti duž povorke do groblja.

3.    Ruke treba da budu opuštene, tako da vise van kovčega da ih svi vide.

 

 Jedan od njegovih generala, koji je bio iznenađen ovim neobičnim zahtevima, pitao je Aleksandra da to objasni.

Evo šta je Aleksandar Veliki imao da kaže:

1.    „Želim da najbolji lekari nose moj kovčeg da pokažu kako, suočeni licem u lice sa smrću, čak i najbolji lekari na svetu nemaju moć da leče.“

2.    „Želim da put bude prekriven mojim blagom, tako da svako vidi da će materijalno bogatstvo što sam stekao na Zemlji ostati na Zemlji.“

3.    „Želim da se moje ruke ljuljaju na vetru, tako da ljudi shvate da smo došli na ovaj svet praznih ruku i da napuštamo ovaj svet praznih ruku pošto je najdragocenije blago sasvim iscrpljeno, a to je VREME.“

 

Mi ne unosimo u naš grob bilo kakvo materijalno bogatstvo.

VREME je naše najvrednije blago, jer je ograničeno.

Mi možemo da steknemo više bogatstva, ali ne možemo steći više VREMENA.

Kada smo nekome dali deo našeg VREMENA, mi smo, ustvari, dali deo našeg života koji nikada nećemo moći da vratimo. Naše VREME je naš život!

Najbolji poklon koji možeš dati svojoj porodici i prijateljima je tvoje VREME.“

Đakon Aleksandar Sekulić