Hipnoza srcem

Danas pozovem moju sestru da vidim šta rade i jesu li došli iz sela,  i ona mi kaže da mami nije dobro. Već neko vreme se naduva  i počela je da otiče , da je boli pola strane glave i da joj skače pritisak i da teško diše. Kaže mi sestra da mami nije dobro, da je juče jedva išla. I sad da ne mislite da je moja mam neka starica, ne , nije, ona ima 68 godina i hiperaktivna je žena, koja i priča i radi sto na sat.
Ja, u trenutku razmišljam, znajući da moja mama ne želi da je hipnotišem, a neće da čuje o čemu se radi, razmišljam da joj podviknem pa tek onda da je hipnotišem...hehhehhe...ja mislim... to bi jedini način bio. I tako ja sednem sa mužem u kola i pravac kod mame. Ona kao da zna da sam ja rešena da obavim ono što sam odlučila, ne opire se nego odmah pristane. I tako za par minuta ja joj objasnim da je hipnoza korištena najčešće kod zaustavljanja krvarenja, nekih smetnji u disanju, stabilizaciji rada srca, pritisak  i sl. Uglavnom za funkcije u organizmu, telesne funkcije.Da neće biti ne svesna, već ću samo da je usmerimi i da uklonim njen otpor.
I tako , ona legne i ja krenem sa hipnotisanjem, držim je za ruku  i polako... e da poznajete moju mamu, shvatili bi da je ovo bio veliki test za mene, s obzirom da je ne sugestibilna, jer je njen mozak vrlo opredeljen da ne sluša druge, tako da ona tera samo svoju priču...
i tako ja uporno, da je umorim, i obavim hipnozu, krenem sa odbrojavanjem i treptanjem...,oće ona još po nešto da kaže...ništa, ja je pustm, i uporno nastavim.. i nakon sigurno sto odbrojanih popusti ona... pocnem sa indukcijom , pa produbljivanjem, pa jos malo više produbljivanja, i tek tada joj se telo umiri...presta sa pomeranjem                     i stiskanjem moje ruke. Onda krenem sa sgestijama, i to sve radim bez ičega,intuitivno, napamet, i odradim joj tako dobru hipnozu, da kada sam je izvela z hipnoze, ona u čudu. Kaže:
"Ne mogu da verujem, ja pro-disa, prosto ko da mi se otvoriše pluća...sad mogu lepo da dišem..."
I nakon hipnoze, vratim se kući i čujem se sa mojom decom, i oni oduševljeni jer sam uspela babu da hipnotišem. Slatko smo se ismejali, jer je to svima nama delovalo kao" ne moguća misija". Ali ,eto, ostade još da joj radim hipnoze, pa sad ona pita jel može nakon hipnoze da nastavi da spava, jer joj je baš prijalo... i evo, sad sam baš zadovoljna,jer sam ostvarila jedan stvarno veliki uspeh, za mene jasno važan i još vredniji ,jer je to moja majka, ona koja ne veruje                      i ne želi da proba...ali eto...hipnoza joj donese lakoću u disanju i da ne govorim o tome, da je ostala veoma vesela i živahna.
Tako kad srcem osetimo da možemo da damo znanjem i umećem dobrobit onima kojima je potrebna,jer namera i odluka je ono što nas vodi ka ostvarenju, a dela uvek govore više od reči. Hvala mojoj mami, na poverenju i na izazovu!