Veliko pitanje

Šta znači „uskladiti se" sa frekvencijom ili  vibracijom? Kad smo već kod toga, na šta uopšte mislimo kad govorimo o „frekvencijama" i „vibracijama"? U duhovnim tekstovima stalno nailazimo na ove izraze, posebno kada je reč o delima autora novog doba. Ustanoviće- te, međutim, da su te reči veoma retko iole jasno definisane. Da li ih pri- hvatamo tek tako, verujući da označavaju nešto konkretno? Ako spada- mo u one koji koriste prevashodno levu hemisferu mozga, mogli bismo da imamo osećaj da smo zbog vere prinuđeni da, zdravo za gotovo, pri- hvatamo određene definicije - a možemo i da se opiremo. Kao de- sno-moždani, s uživanjem se baškarimo u slobodi i glatkom toku kon- cepta. Kada evoluiramo iznad svojih pet bazičnih čula, naučimo da ko- municiramo s ovim pojmom i prihvatamo činjenicu da se određeni pojmovi ne mogu definisati našim rečima. Naš jezik ograničen je našom dimenzijom.

Želimo da ove reči ili, preciznije, stvari na koje se one odnose, znače nešto konkretno. Šta god nam one možda intuitivno značile, mnogi od nas misle da je neophodno da imaju jasno definisano značenje da bi bile od koristi bilo kome. Želimo da budemo kadri da ovde, u ovome o čemu raz- mišljamo kao o „stvarnom svetu", razmenjujemo iskustva pomoću reči. Stoga želimo i da značenje tih reči bude isto tako „stvarno".

Počnimo od onoga što piše u leksikonu. Uskladiti se znači „podesiti se; pronaći sklad s nečim; stvoriti harmoničan odnos, odnos ispunjen razume- vanjem". Vibrirati znači „pomerati se velikom brzinom napred-nazad". U naučnom smislu, energija je „sposobnost fizičkog sistema da obavlja rad"; a frekvencija je „broj pojavljivanja (onoga što merite) u datom periodu".

Pogledajmo sada šta ove reči znače nama.

Energija,  to jest  duh

Pre svega, dozvolite da istaknem da ne volim da upotrebljavam reč energija kada je reč o ovoj vrsti isceliteljskog posla. Kao prvo, za mene je taj izraz previše hladan i mehanički. Drugi razlog je to što se generalno smatra da energija sa udaljenošću slabi. Frekvencije ovog rekonektivnog kontinuuma ne slabe s udaljenošću. To je zato što do isceljenja i transfor­macije dolazi putem razmene informacija - svetlosti i informacija, dabu­ dem precizan. Premda se ovo lečenje može prenositi putem energije, ener­getska komponenta ove informacije samo je jedna od njenih prenosilaca. Jednostavna analogija je šaputanje. Za šaputanje je potrebno mnogo ma­ nje energije nego za vikanje, pa ipak, u odgovarajućoj situaciji dobijate istu, ako ne i veću količinu informacija. U svakom slučaju, ono o čemu ovde govorimo nije upotreba samo energije - radi se i o prenosu informa­ cija. Drugim rečima, prenos informacija ne zavisi od količine energije ko­ ja je prenosi. Iz tog razloga, Rekonektivno lečenje vas odvodi mnogo da­ lje od domena bilo kakvog energetskog lečenja.

Ono što radimo pri Rekonektivnom lečenju definitivno je bliže iscelji- vanju kroz Duh ili duhovnost. Međutim, ne volim da koristim ni izraz du­ hovno isceljivanje, jer iako je, u najčistijem smislu reči, najbliži onome što radimo, njegovo današnje značenje svelo se na dodavanje korpica za nov­ čane priloge među ljudima navedenim da veruju da im je to obaveza i da nema duhovnosti bez novca. Prema tome, ni ovaj izraz nije dobar. Koliko mi se čini, barem trenutno, ono što se događa može se najpreciznije defini- sati kao „duhovna komunikacija/razmena informacija".

Dr Beverli Rubik je jednom rekla da smatra da bi mnogo reprezenta­ tivniji termin glasio „svete informacije" (ipak, teret tog krsta ne bih želeo da nosim).

Stoga ćemo zasad, a zarad lakoće komunikacije i jednostavnosti ovog teksta, prosto koristiti reč energija.

Frekvencije

A šta je s „vibracijom"? Tu reč stalno koristimo, a ipak, mnogi od nas nisu sasvim sigurni u njeno značenje. Dabome, uvek možemo da se osloni­ mo na jednostavnu definiciju iz rečnika: vibracija je prosto, repetitivno kre- tanje. Struna gitare vibrira kad je cimnete; broj pomeranja strune napred-na- zad u toku jedne sekunde jeste „frekvencija" njenog vibriranja. Mi ga beležimo kao specifičan zvuk. Ako promenite frekvenciju, promenićete i zvuk.

Međutim, dejstva vibracije umnogome prevazilaze ono što su naša ču­ lu kadra da bez pomoći razaznaju. Na primer, sila koja drži magnet zale- pljen za vaš frižider ista je ona koja vam omogućava da vidite njegov sadr- žaj kad ga otvorite u mraku: elektromagnetizam. Jedina razlika između magnetizma i vidljive svetlosti jeste u frekvenciji kretanja energetskog ta- lasa. Šta su boje? Različite frekvencije vidljive svetlosti, onako kako ih tu­ mači naš mozak. Šta su toplota i hladnoća? Različite frekvencije moleku- larnog kretanja, takođe onako kako ih tumači naš mozak.

Ovo se nastavlja sve do nivoa najsitnijih subatomskih čestica. Štaviše, kao što sam već objasnio, fizika upravo počinje da potvrđuje davnašnje ubeđenje da se, na kraju krajeva, sve u kosmosu sastoji od vibracija koje se dešavaju na različitim frekvencijama. Ako promenite frekvenciju tih vibracija, promenićete prirodu čestice koju pojedina vibracija definiše. Kad elektron vibrira, kažu neki, podrhtava ceo kosmos.

U vezi sa vibracijom i frekvencijom određenu ulogu igraju i druga dva termina, rezonanca i sinhronizacija. Greg Braden ih definiše u svojoj knji­zi Šetnja između svetova. Rezonanca, objašnjava on, jeste...razmena energije između dva ili više energetskih sistema. Razmena je dvo- smerna i omogućava svakom sistemu da postane referentna tačka onom drugom. Uobičajen primer rezonance (sazvučja) ilustruje se dvama žičanim instrumentima postavljenim u suprotnim uglovima prostorije. Kad se cimne najniža struna na jednom instrumentu, ista struna na drugom instrumentu počinje da vibrira. Niko je nije dodirnuo; reagovala je na talase energije koji su prešli preko prostorije i pronašli sazvučje sa drugom žicom.

Sinhronizacija, kaže se dalje, jeste...usklađivanje sila, ili energetskih polja, da bi se omogućio maksimalan prenos informacija ili komunikacije. Na primer, zamislite da se dva ele-menta nalaze jedan pored drugog i da oba vibriraju. Jedan vibrira brže, a drugi sporije. Tendencija elementa sa sporijom vibracijom da se sinhro- nizuje i poklopi sa elementom koji ima bržu vibraciju može se smatrati sinhronizacijom. U stepenu u kojem je postignuto usklađivanje, kažemo  da je došlo do sinhronizacije, odnosno sporija vibracija je poprimila kvalitet brže.

Dakle, šta sve ovo nama znači? To znači da, „da biste se uskladili ili sinhronizovali na višu frekvenciju" treba da se „dostigne sklad sa nepre­kidnim kretanjem koje se javlja u velikom broju ponavljanja u sekundi".

Razmislite o ovome u smislu efekta ovog usklađivanja. Recimo da ste rođeni slepi za boje, nesposobni da razlikujete plavu od crvene ili crvenu od žute. Potom se nešto desi sa vašim očima i ćelije koje reaguju na boju prorade. Možete li da zamislite? Za vas je oživela čitava jedna nova oblast percepcije.

U Rekonektivnom lečenju dešava se nešto slično. Kad se uskladimo (sinhronizujemo) sa novim frekvencijama energije, počinjemo da osećamo promene unutar sopstvenog tela. Vibracije će biti zabeležene u nama i postati deo nas. Sposobnost da prepoznamo ove senzacije važan je aspekt našeg učenja da radimo na lečenjima, baš kao što je sposobnost razlikova­ nja boja od neprocenjive važnosti za slikara. Imajte na umu, međutim, da nije i obavezna. Premda je primanje povratnih informacija na ovaj način od velike koristi za usavršavanje naših veština, ipak postoje slepi slikari i gluvi muzičari. Sistemi za dobijanje povratnih informacija razviće se kod vas na svoj način, iz vašeg unutrašnjeg spokoja i mira. Sinhronizacija, usklađivanje sila i polja, komuniciranje svetlosti i informacije, dogodiće se i najverovatnije će naći načina da vam se obznani.

Kako će se ovo usklađivanje dogoditi kod vas? Šta možete da učinite da bi vaše telo, tačnije, vaše biće - postalo svesno novih vibracija i kadro da deluje kao njihov provodnik?

Znate šta? Već ste u procesu prolaženja kroz ove promene. One se ko­ liko ovog časa događaju u vama. Za mnoge, može se a priori reći da se ovaj proces usklađivanja uobličava i razvija u vama još dok čitate ovu knjigu. Što se ostalih tiče, najverovatnije ga upravo otkrivate ili vam to ot­ kriće ubrzo predstoji.

Moje iskstvo govori da postoji tri najčešća „stila" na koja ljudi pro­laze ovo usklađivanje, ovu promenu u procesu prilagođavanja novim frekvencijama: (1) Možda ćete primećivati promene u sebi gotovo od sa­ mog početka- nove toplotne senzacije, čudan osećaj u glavi ili rukama kad prvi put čujete ovo o čemu pišem ili vidite ovu knjigu u radnji. 

Kod nekih drugih, ovaj proces može da počne nakon što uzmu knjigu u ruke i drže je ili je otvore i počnu da čitaju. Neki mogu da počnu da primećuju promene pošto odmaknu sa čitanjem. Što se više udubljuju u materiju, čulne senzacije postaju sve očiglednije. (3) Oni malobrojniji mogu da ne osete ništa dok ne prođe izvesno vreme - tri dana, tri nedelje, možda i više.

Naposletku, tu je i četvrti „stil" - manifestator. To je osoba kod koje se stvaraju sićušni plikovi ili dolazi do neobjašnjivog krvarenja, kao što je bio slučaj sa mnom u jednoj fazi razvoja. Ako se ovo desi, izgleda da traje samo nekoliko dana i prosto znači da se vaš organizam menja da bi se pri­ lagodio ovim  novijim  i višim frekvencijama.

Otkrivanje specifičnosti

U martu 1994. dobio sam nesvakidašnji poziv da prisustvujem otvore­ nom skupu. Prema onome što je stajalo u pozivnici, činilo se da je arhanđel Mihailo odabrao da se baš tada vrati na Zemlju, a grupa je odlučila da se okupi i pripomogne u „stabilizovanju" njegove energije.

Sad, ne znam za vas, ali ja imam izvesnih problema da poverujem da bi, ako je arhanđel Mihailo već rešio da poseti Zemlju, uspeh tog njegovog poduhvata zavisio od tridesetak ljudi koji ponavljaju „om" ili neku drugu mantru.

Uprkos svojoj nepoverljivosti, otišao sam na skup. U to vreme, posvu­ da sam tragao za odgovorima i još uvek sam bio u fazi u kojoj mi se činilo da, uz tolike „iscelitelje" naokolo, neko o tome sigurno zna nešto što ja ne znam. Štaviše, još uvek sam prevazilazio fazu u kojoj sam bio siguran da svi drugi znaju sve što ja ne znam.

Ušao sam u stan u kojem se održavao skup i progurao se kroz gomilu. ljudi su bili okupljeni oko dva stola za masažu, a na svakom od tih stolova ležala je po jedna osoba. Neki od učesnika položili su dlanove na osobu na stolu pored kojeg su stajali; drugi su držali podignute ruke iznad osobe, u

„isceliteljskom   stilu".

Kud svi Turci..., pomislio sam i pridružio im se.

Otišao sam tamo po odgovore - i saznao ih nekoliko. Prvi je došao dok sam stajao tamo i čekao da osobe na stolovima za masažu počnu sa nevoljnim pokretima tela i kanalisanjem rečenica, kao što se dešavalo sa mojim pacijentima. Umesto toga, ležali su tamo kao da meditiraju ili dre- maju i ne mogu da se zakunem da ovo drugo nije bilo posredi.

Bio sam razočaran. Nadao sam se da će ljudi u prostoriji moći da vide ono što je u mojoj ordinaciji postalo svakodnevna pojava; nadao sam se da će neko moći da mi pruži neko dodatno objašnjenje.

Umesto toga, video sam manje pomaka nego u redu za vraćanje po­ klona u robnoj kući posle Božića.

Donekle zbunjen niskim nivoom fizičke reakcije kod osoba na stolo­vima, upitao sam ostale da li bi im smetalo ako bih im demonstrirao šta se događa kada sam jedini koji drži ruke blizu osobe. Pristali su i primakli stolice jednom od stolova za masažu da bi mogli da posmatraju i možda ponude neka saznanja. Jedan se dobrovoljno ponudio da bude na stolu. Kad su ostali posedali, počeo sam.

Rezultati su bili trenutni. Mišići oko dobrovoljčevih usta počeli su da se trzaju i, dok su mu se prsti nekontrolisano, asimetrično pokretali na obe strane, a oči stale naglo da se pomeraju levo-desno, počeo je da govori. Do reakcije nije došlo onako brzo kao što je to obično bivalo u mom okruže­ nju, ali za nekoliko minuta ispoljila se gotovo punom snagom. Po uzdasi­ ma iznenađenja u sobi bilo mi je jasno da još niko od njih nije video nešto tako moćno.

Potom, iznenada i sasvim netipično, aktivnost je počela da slabi. Glas je prestao, a i kretanje je znatno zamrlo. Nikad ranije nisam video da se to dešava. Naposletku sam podigao glavu i okrenuo se ostalima, u nameri da im objasnim koliko je ovo neobično. Tog trenutka sam video: grupa je od­ lučila da „pripomogne". Sedeli su tamo, dlanova krišom okrenutih naviše i usmerenih prema osobi na stolu. Ne svi, već samo neki od njih. Gledajući šta se dešava, primetio sam da nekolicina koja je rešila da prekrši dogovor i „učestvuje" daje podsticaj i ostalima da učine isto. Posmatrao sam kako se uključuju i ostali: sa svakim novim učesnikom, reakcija dobrovoljca postajala je sve slabija.

Iako je zaista divno kad ljudi žele da pomognu, kao što je divan i kon­cept grupne energije, hajde da ovde ipak budemo analitični i objektivni. Kad je grupa radila kao celina, rezultati nisu bili impresivni. Kasnije, prili­ kom pojedinačne demonstracije, ponovo su se jasno ispoljili; ali posle to­ ga, kad se grupa ponovo ubacila u jednačinu, rezultati su se ponovo sveli na gotovo ništa. Prema tome, očigledno je ovde postojala dinamika vred- na istraživanja.

U diskusiji, razlog koji su prisutni dali za svoje uključivanje glasio je da su mislili da će „energija grupe da pojača efekat". I premda je to možda zvučalo logično, ipak nije upalilo. Ali zašto? Zašto više energije nije zna­ čilo i više pomoći?

Sinuo mi je vrlo jasan odgovor: energija grupe -pogotovo one koja još uvek ne nosi nove frekvencije - na neki način menja ili razređuje oso­ bnost frekvencija koje zapravo dovode do lečenja. Ove energije kojima sad pomažemo da „uđu" nisu one iste koje koriste svi ostali. Ove nove energije funkcionišu na jedinstvenim vibracionim frekvencijama, a meša- nje mnogo drugačijih frekvencija nimalo im ne koristi. I premda dodava­ne metalnih novčića u kasicu-prasicu povećava ukupnu sumu novca u njoj, dodavanjem vode u svoju savršeno ukusnu supu ili kafu samo ćete ih razrediti - i to, po svoj prilici, ne na poželjan način.

Ova lekcija je bila značajna na više načina. Iako smo, kao grupa, možda propustili priliku da razmenimo iskustva i saznamo nešto novo, to nam je omogućilo da shvatimo da ove frekvencije poseduju specifičnost, nešto po čemu se razlikuju od onih kojima smo dosad imali pristupa na ovoj planeti. Takođe, dok sam kasnije radio sa mnogima od ovih iscelitelja, otkrili smo da, posle poprimanja ovih energija, grupno iskustvo dobija jednu sasvim novu dimenziju... ili, bolje rečeno, dimenzije.

Veliki pomak

Kako je moguće da odjednom postoje „nove" frekvencije na planeti? Ili, preciznije formulisano, kako mogu da postoje frekvencije koje su za planetu nove, ako su same frekvencije deo kosmosa koji nikad ne prestaje da evoluira?

Kako ja to razumem, iznenadna pojava ovih frekvencija na Zemlji izgleda je u nekoj vezi sa načinom na koji se menja vreme. Ako imalo obra­tite pažnju, verovatno primećujete da vreme kao da se kreće nešto brže. Ne onako kako to naše bake i deke misle kad kažu: „Što si stariji, čini ti se da vreme sve brže prolazi." Ovo je nešto drugo. Ne samo da se vreme kreće brže, nego mi uspevamo da postignemo više u onome što izgleda kao isti period vremena.

Možda ovo zvuči protivrečno - ako se vreme brže kreće, očekivali biste da imamo manje vremena da obavimo stvari, zar ne? Ipak, istina glasi upravo obrnuto. Kao da je svaka jedinica vremena zapravo usporila kako bismo u njenom trajanju mogli da postignemo više- ipak, sve skupa, čini se da se vre­

­­ kreće brže. Ovo podseća na protivrečnu prirodu kvantne fizike i relativite- ta. Ne mogu i jedno i drugo da budu tačni, ali na izvesnom nivou ipak jesu.

Vreme, energija, masa... sve je to međusobno povezano. To je ono što podrazumevamo pod relativnošću. Ako se nešto kreće brže, njegova se masa povećava, a vreme usporava. Prema tome, ako vreme ubrzava, tada frekvencije koje leže u osnovi svih dimenzija našeg kosmosa takođe mo­ raju da se menjaju.

Kao dokaz, pogledajte samo sve promene koje su se odigrale tokom dveju poslednjih decenija 20. veka. Pre petnaest godina, moguće je da vas ne bi interesovalo da pročitate jednu ovakvu knjigu. Pre sedam godina, ja je ni ne bih napisao! Pogledajte ljude koje dugo i dobro poznajete. Primećujete li da su, ako zapodenete sa njima razgovor o duhovnim stvarima i konceptima kao što su „promene", ne samo otvoreniji i pristupačniji nego što ste očekivali, nego i da mnogi od njih priznaju da, u miru sopstvenog uma, već poduže vreme i sami razmišljaju o tim stvarima? Pritajeni meta- fizičari. Ipak, pre samo nekoliko godina, neki od ovih ljudi vrlo bi vas čudno pogledali zbog toga što uopšte načinjete ovakve teme.

Uz to, pogledajte današnji medicinski establišment. Pre dvadeset go­dina, ne bi me pustili kroz glavni ulaz bolnice, čak ni kao legitimnog leka- ra kiropraktičara. Sada me pozivaju da govorim i predajem u bolnicama i na univerzitetima - ne kao kiropraktičara, nego kao iscelitelja.

Ova promena je očigledna čak i u industriji zabave. Bez obzira na sve svoje mane, Holivud je odličan barometar naše kulture. Njegova uspe- šnost zavisi od njegove sposobnosti da odredi gde leže interesovanja ljudi i šta žele da vide na velikom ekranu - i to je ono što nam pružaju. Tokom jedne ili dveju proteklih decenija, u filmskoj umetnosti definitivno je sta­ vljen naglasak na teme duhovnosti: snimaju se filmovi o anđelima, životu posle smrti, smenama paradigmi, paralelnim dimenzijama, psihičkim spo­ sobnostima... i, da, isceliteljima. 1 ne samo to, nego više ni televizor ne možete da uključite a da ne vidite i nešto na tu temu.

Efekti ove promene postaju očigledni i na drugim nivoima. Verovatno primećujete da danas mnogi ljudi, svesno ili nesvesno, odlučuju da napu­ste planetu uz pomoć side, kancera i raznih drugih modaliteta odlaska. Ostali, poput vas, odabrali su da ostanu i pomognu u prelasku na nove, vi­ še vibracije.

Ovaj prelazak naziva se mnogim imenima. „Smena" i „Pomak era" su dva termina koja je upotrebio Greg Braden. Predvidele su ga Maje, Inke, Indijanci plemena Hopi, Nostradamus, Edgar Kejs i Kabala (jevrejska i hrišćanska). U Šetnji između svetova, Braden definiše ovu promenu (ili pomak) kao...

period u istoriji Zemlje, ali i iskustvo ljudske svesti. Definisan konver­ gencijom opadajućeg magnetizma planete i porasta planetarne frekven-cije po jedinici vremena, Pomak era ili, prosto, Pomak, predstavlja retku mogućnost za kolektivno remodeliranje izraza ljudske svesti. Pomak je termin koji se odnosi na proces ubrzavanja Zemlje kroz tok evolutivnih promena, sa ljudskom vrstom koja je po svom izboru povezana sa elek- tromagnetskim poljima Zemlje i prati taj pomak kroz proces ćelijskih promena.

Ne kažem, doduše, da bi sva „predskazanja" trebalo obavezno shvata- ti kao činjenice. Nisam od onih koji se primaju na sve što čuju, a i vama predlažem da takođe zadržite zdrav i objektivan stepen skepticizma. Pisa­ na reč uvek se može izvrnuti i interpretirati tako da kazuje stvari koje su u skladu sa „dnevnim redom" onoga ko je interpretira.

Međutim, kada ovako mnogo priznatih izvora kao da govori iste stvari i predviđa isti period u kojem će se ovaj Pomak dogoditi, guranje glave u pesak poput noja verovatno nije najprimerenija reakcija. Predskazanja ovih razmera ne nastaju tek tako, niotkud. Ovolika potvrda dokaza vrlo prihvatljivog koncepta Univerzalne inteligencije, fundusa znanja sa kojim neki ljudi— oni koji sebi dozvoljavaju da budu dovoljno otvoreni - mogu lako da se povežu.

Edgar Kejs, Nostradamus i ostali doneli su nam ove informacije. Sada je Pomak tu. Gotovo da morate da se trudite da ga ne biste videli.

Drago mi je što nisam pročitao ili čuo o ovom Pomaku pre no što sam ga i sam uočio. Da jesam, moguće je da ne bih nikad bio siguran da u tom iščekivanju nisam prosto umislio nešto, kao rezultat iščekivanja. To što sam je sam prepoznao - kao što je i najveći broj vas, ili ste upravo u tom procesu - a tek kasnije otkrio u spisima mudrih ljudi, poslužilo mi je kao potvrda. Potvrda autentičnosti onoga što sada otkrivamo, onoga što sada prepoznajemo, i poslužilo mi je kao dokaz da moram da budem kadar da prihvatim postojanje toga i nastavim dalje.