Iako se moja životna potraga za važnim odgovorima nastavljala, a moja želja da nađem načina da pomognem drugima da efikasnije ostvaruju svoje ciljeve pomaljala veća nego ikada pre, privremeno me je od toga odvojio novi život koji smo Ester i ja gradili u Feniksu, u Arizoni. Venčali smo se 1980. posle nekoliko godina poznanstva, i ustanovili da smo neobjašnjivo kompatibilni. Dan za danom smo se radovali, istraživali svoj novi grad, sređivali svoj novi dom i otkrivali novi zajednički život. I
mada Ester nije baš delila moju žeđ za znanjem ili glad za odgovorima, radovala se životu, bila je vesela i predstavljala uvek prijatno društvo.

Jednog dana sam u biblioteci primetio knjigu pod naslovom Govori Set (Seth Speaks),
autorke Džejn Roberts, i još pre nego što sam stigao da je izvučem iz police, ponovo su se sve dlačice na mom telu nakostrešile i osetio sam žmarce uzbuđenja. Prelistao sam knjigu, pitajući se kakav može biti njen sadržaj kad je kod mene izazvala takvu emocionalnu reakciju.

Za sve vreme mog i Esterinog zajedničkog života, otkrio sam samo jedno pitanje u vezi s kojim se nismo slagali: nije htela ni da čuje za moja iskustva s tablom za ispisivanje poruka. Kad god bih načeo tu temu (koju sam ja, opet, smatrao veoma zabavnom), Ester bi izašla iz sobe. U detinjstvu su je naučili da se izuzetno boji svega što nije fizičko, a pošto nisam varali smo" stotinama sati s onima za koje smo verovali da su nefizička bića. Kakva zabavna parada pirata, sveštenika, političara i rabina je
pričala s nama! Bilo je to umnogome poput one vrste fascinantnih konverzacija koje vodite na zabavama, s osobama najraznovrsnijih interesovanja, mišljenja i intelekta:

Moram da kažem da me ova tabla nije naučila ničemu korisnom, što bih mogao da upotrebim u sopstvenom životu - niti što bih poželeo da prenosim drugima - tako da sam je jednog dana prosto bacio i to je bio kraj mog interesovanja ili aktivnosti s tablom za ispisivanje poruka od strane duhova. Međutim, ovo čudesno iskustvo - pogotovo s inteligencijom koja me je podstakla da čitam knjige - nije u meni pobudilo samo spoznaju da „tamo negde" postoji mnogo više od onoga što sam tada razumevao, nego i još snažniju želju da nađem odgovore. Počeo sam da verujem da je moguće povezati se s inteligencijom koja poseduje praktične odgovore na pitanja o tome kako funkcioniše univerzum, zašto smo svi mi tu, kako možemo radosnije da živimo i kako možemo da ispunimo razlog svog postojanja.